Pravda

Dejan Vuk Stanković ukazuje da te posete, gotove sve stale u 15-tak dana, treba posmatrati u kontekstu približavanja Srbije EU, jer su dve od tri prestonice sa njegove evropske agende, kako kaže, politička osnova Unije. "Bilo je reči o bilateralnoj saradnji sa tim zemljama, ali zvaničnici su hteli da čuju i šta Srbija misli o Ukrajini, budući da logika evropskih integracija podrazumeva usklađenost i zemalja kandidata za članstvo sa zvaničnim stavom EU", kaže Stanković. On podseća da Srbija ima poziciju koja nije u potpunosti identična sa evropskom, budući da Beograd nije uveo sankcije Rusiji, ali je, sa druge strane, premijer potvrdio privrženost naše zemlje načelu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čime je podržana Ukrajinu. U vezi sa posetom Vučića Moskvi, Stanković ocenjuje da je srpska delegacija tretirana na najvišem državnom nivou i dodaje da do toga ne bi došlo da Rusija Srbiju ne vidi kao "ravnog saveznika". "Rusija je pokazala spremnost da prihvati Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, ali i da ceni to što Beograd u potpunosti ne sledi spoljnu politiku Brisela po pitanju Ukrajine, jer nije posegla za sankcijama", naveo je. Prema njegovoj oceni, sa tom zemljom imamo "politiku prelaska sa reči dobrih namera na dela", misleći na gasovod "Južni tok" i investicije u saobraćajnoj infrastrukturi. PROMENA SPOLJNOPOLITIČKOG OKRUŽENJA Predrag Simić ocenjuje da je situacija na međunarodnom planu za Srbiju sada nešto povoljnija nego što je bila do pre šest meseci ili godinu dana, a da Beograd u trouglu između Brisela, Moskve i Berlina "uspeva da stabilizuje svoj međunarodni položaj". "Mislim da je to jako važno zbog unutrašnje situacije, krize javnih finansija i svega onog što prolazimo i prvi utisak je da je Srbija u nešto povoljnijoj situaciji, da su rezultati iz Berlina i Moskve povoljni, kao i iz Pariza, što se i moglo ocekivati ", istakao je Simić, dodavši da bismo sada mogli da budemo zadovoljni. On smatra da se spoljnopolitičko okruženje Srbije zbog ukrajinske krize dosta promenilo, tako da ove posete vidi kao "vrstu testiranja novog manevarskog prostora ili međunarodnog položaja Srbije u njenoj spoljnoj politici, i to pre svega između tri prestonice koje je premijer posetio u nizu". Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić smatra da su posetom premijera Vučića Moskvi "učvršćeni inače dobri bilateralni odnosi sa Rusijom".

"Takvo negovanje odnosa sa Rusijom je dobar aspekt naše spoljne politike, imajući u vidu tradicionalne veze i kulturnu bliskost sa tom zemljom, a posebno energetsku zavisnost od nje i značaj ruskog tržišta za našu privredu, pa i poslednji sporazum o slobodnoj trgovini", rekao je Vekarić.

On se, takođe, osvrnuo na činjenicu da je Srbija uspostavila još bliže odnose sa Nemačkom: "Tu naziremo oslanjanje Srbije i njene spoljne politike na poznatu osovinu Berlin-Pariz, koja je okosnica same EU, i samim tim smatram da je to takođe jedan racionalan izbor koji u svakom slučaju ojačava i poziciju Srbije u njenom vrlo složenom pregovaračkom procesu vezanom za integracije u EU", kazao je on. Vekarić ne smatra da bi Srbija morala da bude žrtva nekakvog problema u odnosima Rusije i EU, ukoliko svoju politiku izbalansira tako da pre svega ide za svojim prioritetima, a da istovremeno, na isti način kao što je to sada i demonstrirano u Moskvi, insistira na dobrim bilateralnim odnosima sa Rusijom. To, kako je naveo, otvara pitanje kako Srbija da situira svoju spoljnu politiku u kontekstu svoje primarne ambicije da postane punopravna članica EU. "Treba vrlo racionalno i precizno odvagati interese koje Srbija ima s jedne strane u odnosu na Rusiju, a u svakom slučaju u odnosu na svoj glavni cilj - a to je EU", rekao je Vekarić. Srbija mora pre svega da ide u korak sa tom svojom ambicijom, koja je legitimna i koju je postavila kao svoj prioritet, ali isto tako mora da ide u korak sa savremenim razvojem međunarodnih odnosa uopšte, "a to znači da treba da je prilagođava vlastitom interesu" istakao je i dodao da su ekonomski interesi u savremenom svetu "važniji nego ikada do sada".

Pročitajte još: Evo prvih reči koje je izgovorio Putin kada je sreo danas Vučića!

Potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović je, komentarišući posetu premijera Vučića Moskvi, ocenio da je "bitno održavati dobre odnose i poboljšavati ih, posebno sa onim državama koje su važne u globalnim razmerama poput Ruske federacije". "Ne bih rekao da je to istorijska poseta, kao što su neki mediji preneli. Ovo je redovna i dobrodošla poseta da bi se otklonili određeni problemi koji postoje - u sferi politike, a tiču se različitih stavova koji se mogu detektovati oko Ukrajine, i oko energetskih aranžmana između Rusije i Srbije", ocenio je Đukanović. On naglašava da je potrebno da se nastavi kontinuitet "racionalne spoljne politike" i u vezi sa tim istakao značaj posete premijera Berlinu, koja "ukazuje na neophodnost redefinisanja naših odnosa sa Nemačkom kao vodeće zemlje EU i od čijeg stava će zavisiti naš put ka EU". On dodaje da se, u tom smislu, otvaraju mogućnosti da se u doglednom periodu unaprede ne samo bilateralni odnosi nego i da se suštinski dođe do napretka u evropskim integracijama i da se Srbija smatra predvidljivim i kredibilnim partnerom u jugoistočnoj Evropi. Vekarić je ocenio da je prioritet integracija u EU racionalan izbor, ali je naglasio da će to, kako smatra, vremenom zahtevati od donosilaca političkih odluka u Srbiji da taj svoj prioritet u još većoj meri usklade sa zahtevima evropske spoljne i bezbednosne politike. "To znači da će vremenom i dugoročno biti neophodno veće poštovanje te politike", istakao je Vekarić podsetivši da je Srbija do sada u svega 50 odsto slučajeva imala identične stavove sa EU. Prema njegovoj oceni, takva spoljna politika na dugi rok neće moći da bude održiva jer, kako kaže, budući članovi EU ne mogu da računaju na bilo kakve kompromise koji se tiču zajedničkih vrednosti i fundamentalnih interesa EU. Stanković ukazuje da će Srbija kad- tad ipak doći u poziciju opredeljivanja ako želi da bude prihvaćena kao kredibilan partner. On dodaje da je ultimativni cilj za našu diplomatiju u budućem periodu da ispita da li je moguće voditi politiku koja omogućava da uravnotežuje svoje interese prema Istoku i Zapadu ili ako želi u EU da donese fundamentalnu odluku da svoje spoljnopolitičke stavove u potpunosti usklađuje sa stavovima EU.

"Meni se čini kao jako teško pitanje da Srbija tu da konačan odgovor. Onoliko koliko postoji privlačnost evropskih integracija, treba da znamo da, realno gledano, mi tamo brzo stići nećemo", objasnio je.

Kako je rekao, sa druge strane postoji saradnja sa Rusijom koja može da se intenzivira. "Nije nama neprivlačna ni ruska strana prema projektima koji nam se nude i to mi se čini da nam je više na dohvat ruke nego što su manje-više ispražnjeni fondovi EU", ukazao je i dodao da je saradnja sa Rusijom realno izglednija nego što je to skoro članstvo u EU. Đukanović, takođe, veruje da će Srbija morati da usaglasi vlastitu spoljnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i smatra da će to biti jedan od preduslova u predstojećim pregovorima. Izvor: Tanjug