Pravda

– Za sada nemamo nijedan potvrđeni slučaj infekcije u Srbiji, ali smo imali 13 sumnji na eventualnu infekciju virusom „zapadnog Nila”. Šestoro pacijenata se može smatrati verovatnim slučajevima, a podsećamo da je potvrđeni slučaj samo onaj kod kojeg je laboratorijski potvrđeno prisustvo odgovarajućih antitela i u likvoru – rečeno je juče za „Politiku” u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Međutim, sva je prilika da je ovih šestoro pacijenata zaista obolelo i da je laboratorijska potvrda samo formalnost koja se čeka.Zna se da je po jedan slučaj registrovan u Nišu i Kraljevu. Za sada nema obolelih na Infektivnoj klinici u Beogradu, gde je lane bilo ubedljivo najviše lečenih od ove infekcije, potvrđuje za „Politiku” dr Aleksandar Urošević, infektolog i lekar Odeljenja intenzivne nege Infektivne klinike u Beogradu. Prošlog leta, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji su registrovana 303 slučaja groznice „zapadnog Nila”, pri čemu je težak oblik sa upalom mozga i moždanih ovojnica imalo 243 obolelih, a umrlo je 35 ljudi, rečeno je juče za „Politiku” u ovoj ustanovi. Među umrlima uglavnom su bile osobe starije od 50 godina, koje su bile i hronični bolesnici. Prošle godine niko u Evropi nije imao ni tako veliki broj obolelih, ni umrlih, što je jasno govorilo da se u Srbiji nije blagovremeno mislilo na suzbijanje komaraca, pa su nadležni u lokalnim samoupravama zbog toga i više puta prozivani. Pročitajte još:Kako da razlikujete azijske stršljene od običnih Ove godine, zbog poplava i nepovoljnih vremenskih prilika sa puno kiše, koje doprinose povećanju brojnosti komaraca, građani su još više zabrinuti. Izgleda da zabrinutost nije bez osnova, od Beograđana, Šapčana, Nišlija čuje se ista priča: predveče kreće „rat” protiv krvopija svim raspoloživim sredstvima: hemijskim tabletama, zatvaranjem prozora, običnim usisivačima, savijenim novinama… – Većina osoba će infekciju virusom „zapadnog Nila” proći bez ikakvih tegoba. Čoveka može ubosti zaraženi komarac, a da on nema nikakve simptome. Smatra se da se neki od simptoma pojave kod 20 odsto osoba koje je ubo zaraženi komarac, a tek jedan od 150 ljudi dobije težak oblik ove groznice sa upalom mozga ili moždanih ovojnica. To su najčešće bolesnici stariji od 65 godina, sa drugim hroničnim bolestima, dijabetesom, kardiološkim oboljenjima ili čiji je imuni sistem ozbiljno narušen – objašnjava dr Urošević. On umiruje roditelje koji su zabrinuti što su njihovi mališani istačkani po celom telu od uboda ovih insekata: – Ubod komarca ne mora biti opasan, čak ni kada je komarac zaražen, osim kod onih pomenutih, osetljivih pacijenata. Najvažnije je prepoznati simptome na vreme, a to su najčešće povišena temperatura, preko 38 stepeni, izrazita malaksalost, jaki bolovi u mišićima, posebno u mišićima leđa i vrata i nogu, a nekada se pojavi ospa. Liči na simptome gripa, ali to nije respiratorna infekcija i tu je bitna razlika, jer nema kijanja, bola u grlu, curenja nosa… Ne možemo biti bezbrižni, jer je ipak bolest tu, ali nema razloga za paniku – smatra dr Urošević. Ovaj infektolog upozorava da ako se uz povišenu temperaturu pojavi poremećaj svesti, konfuznost, dezorijentisanost, grčevi mišića ili epileptični napad, to pobuđuje sumnju da se nešto ozbiljno dešava. U lečenju se kao i za sve virusne groznice koristi simptomatska, a ne kauzalna terapija, pa se prate pacijenti i eventualna pojava komplikacija.

– Koliko god moguće, valja se zaštiti. Koristite komarnike, to jest zaštitne mrežice za prozore, a izbegavajte mesta gde su komarci uočeni u velikom broju, okoline reke i bara – navodi naš sagovornik.

Dr Urošević kaže da u Srbiji ne može da se govori o statistici ove bolesti, jer ona je prvi put u našem podneblju registrovana 2012. godine. Podseća da je najveća epidemija bila 1999. godine u NJujorku, a za virus se zna još od 1937. u Ugandi u oblasti zapadnog Nila, po kom je i dobio ime. Obaveza instituta „Batut” je i da okuplja multisektorski tim, kojeg čine, osim lekara, i predstavnici Zavoda za biocide, „Torlaka”, veterinarskih zavoda i instituta, ministarstava zdravlja i poljoprivrede. Glavna sezona epidemije može se očekivati u drugoj polovini jula i tokom avgusta meseca, tako da još jednom apeluju na sve lokalne samouprave da preduzmu sve mere za suzbijanje komaraca. Izvor: Politika (Olivera Popović)