Pravda

Pokušaj da se napravi talas histerije zbog gubitka Slavjanska predstavlja samo deo „čari“ domaćeg informativnog rata. Nije potrebno biti ekspert u operativnom umeću vođenja građanskog rata da bi se shvatilo da je nakon izbijanja pobune u Donbasu Slavjansk bio važan, pre svega, kao baza za napredovanje ka Harkovu, odnosno ofanzivu sa ciljem da se oslobodi cela Novorusija. Međutim, ova operacija bila je moguća samo u slučaju velikih vojne pomoći iz Rusije. Pošto ova pomoć nije došla (ovde ne postavljamo pitanje zašto), držati Slavjansk kao uporište u uslovima kada su okolne kote pod kontrolom ukrajinske vojske artiljerije, a njena prednost u teškom naoružanju neodoljiva, bilo je teško, opasno i besmisleno. Dakle, napuštanje Slavjanska i premeštanje slavjanskog garnizona u Donjeck je sasvim opravdan korak Strelkova. Međutim, ovaj korak je shvaćen u Rusiji apsolutno neadekvatno, uz histeričnu reakciju znatnog dela „patriotske javnosti“. Međutim, moram da priznam da je paniku i histeriju „patriotskih“ dama (iako su mnoge od ovih mladih dama ljudi u godinama sa brkovima i bradom) uglavnom izazvali „medijski stručnjaci“. NJihovi javni nastupi – nebitno jesu li svesno to radili ili ne – odredili su atmosferu oko bitke za Slavjansk. Ali Strelkov je ratnik, a ne političar. On nema osećaj kako za intrige oko Nove Rusije u Kremlju, za sve vibracije ruskog javnog mnjenja, sve fobije i mitove moskovske političke elite. Iako je moguće da se povukao zato što je znao nešto o borbi iza scene oko Putina – nešto što mi ne znamo – on se ponašao baš kao led. Strelakovljev uticaj u Kremlju I to ima svoje nesumnjive prednosti. U svakom slučaju, svesno ili nesvesno, Strelkov je otvorio u Moskvi čir proameričkih agenata uticaja u hodnicima Kremlja. Ova antiputinovska grupa se sastoji od predstavnika aktuelnih elita, naizgled potpuno lojalnih novom kursu Kremlja, ali ustvari željnih da zabiju nož u leđa Putinu što je pre moguće. Kako mogu da ne žude tako nečemu kada je on raskinuo sa „šefovima“. Dvadeset godina oni tiho čuvaju plen i polako isisavaju ekonomski sok iz Rusije, prebacili su porodice na Zapad, tamo školuju svoju decu, tu su sakrili ukradene milijarde. Dugo vremena se ne pomeraju iz zapadnog raja, a sada… Sve je pepeo. Tamo zbog nekih na Krimu, u Ukrajini, zbog nekih… Zbog svih ovih glupih fantazija „tradicionalnih vrednosti“, „pravoslavne duhovnosti“, „interesa ruskog naroda“, „nezavisne spoljne politike“ i drugih Putinovih gluposti. Ali, zbog tih Putinovih „gluposti“, predstavnici „elitnih“ finansijskih „ruskih rezidenata“ samo u martu ove godine bili su primorani da povuku iz udobnih američkih banaka 13,5 milijardi (!) dolara. Zamislite kako ga mrze? Dok je Putinov rejting 86 procenata, jedino im preostaje tiha sabotaža, dizajnirana tako da podriva same temelje nove politike Putina i priprema njegovu kasniju diskreditaciju u očima ruskog društva. I „isušivanje“ Novorusije pogodan je teren za to, kao uvod u „ruski Majdan“. Radikalna promena kursa Strelkov je eksplicitno i jasno rekao: „Nedavni Putinovi koraci direktno ukazuju na radikalnu promenu kursa. Veoma zakasnelu, ali ipak. Nakon ovih koraka treba da bude praćena ozbiljnom rekonstrukcijom u cilju čišćenja stvarne životne sredine od postojećih i potencijalnih agenata globalne oligarhije, kao i većine ljudi u ‘unutrašnjem krugu’, koji nijesu ništa drugo do balast.“ „Logika samog rata gura Putina ka pravim odlukama. Aneksija Krima – samo je prvi korak, ali to je takav korak nakon koga komanda ‘uspori’ nije više moguća. Logika sadašnjih događaja neminovno će gurnuti ruskog predsednika ka novim sukobima sa spoljnim i unutrašnjim neprijateljima zemlje. Ti sukobi će rasti. Nadam se da sam razume da nema povratka nazad i da njemu i njegovoj okolini niko neće oprostiti ‘neočekivanu pobunu’. U ovoj situaciji, ja verujem da patriotske snage barem ne bi trebalo da se suprotstave vladi u savezu sa liberalnim ološem pod pokroviteljstvom strane i domaće finansijske oligarhije. Ne možete ići na saveze sa satanistama i sodomitima, bez obzira koliko ‘taktičkih ciljeva’ bi bilo pokriveno takvim savezništvom…“ Da li bi predstavljalo čudo da „liberalni ološ“, odavno čvrsto ukorenjen u vladi i visokim kancelarijama Kremlja, učini sve da „spoji“ puške i diskredituje ga? Mrtav Strelkov u razrušenom Slavjansku bi ih sasvim zadovoljio. Ali živ, pa čak i delatan u milonskom Donjecku – apsolutno ne. Zato pokušaj da se napravi talas histerije zbog gubitka Slavjanska predstavlja samo deo „čari“ domaćeg informativnog rata. Peta kolona čezne da skloni Putina. Ali to uraditi bez etničkog čišćenja Donbasa je nemoguće. Strelkov jeste danas glavni branilac Putina. Sa ruskog A. Ž. Izvor: Russkaя narodnaя liniя/Stanje stvari, 08. jul 2014.