Pravda

Kada su se u medijima pojavile užasne priče o ”Žutoj kući”, činilo se da se pred našim očima odvijaju kadrovi iz filmova strave i užasa, a ne simptomatične realije kosovske drame. Jugoslavija više ne postoji. Ali ona je ostavila posle sebe svedoke: zarobljene Srbe koji su molili da ih ubiju, kako ne bi bili rastrgani na komade, i učesnike operacija ”tranžiranja” ljudi na operacionom stolu. Kakva je sudbina pripremljena ranjenim pobunjenicima iz Donjecka i Luganska? Niko ne pokušava neosnovano nekom da sudi. Očigledne su akutne činjenice: prepiska bivšeg advokata Julije Timošenko sa nemačkim hirurom Olgom Veber i komandom bataljona Donbas semjonom Semenčenkom koja osvetljava stravične realije trgovine organima upravo u ovo vreme na jugoistoku Ukrajine. Pisac i direktor izdavačke kuće Xenia Slobodan Despot, čovek srpskog porekla, odlično poznaje istoriju tragedije Srba na Kosovu: - Pitanje trgovine organima na Kosovu pokrenuto je u memoarima Del Ponte, gde ona opisuje rad tužioca Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Mnogo detaljniju istragu je sproveo švajcarski sudija i poslanik Dik Marti. Kasnije je on podneo izveštaj Savetu Evrope. U njemu se potrvrđuje činjenica trgovine organima koji su oduzimani od zarobljenih (uglavnom su to bili srpski civili). To su činili lekari po naredbi OVK. Zatim su ovi organi (vadili su ih u sasvim čudovišnim uslovima, ponekad bez anestezije) prodavani preko međunarodne kriminalne mreže u Turskoj i drugim zemljama. Oni su išli za presađivanje pacijentima koji su imali sredstava da plate. Utvrđeno je da su u trgovinu organima bili umešani visoki predstavnici vlasti, zato što jednostavno nije moguće organizovati nešto slično bez privlačenja pažnje: prevoz organa zahteva razvijenu infrastrukturu brzih dejstava i medicinskih znanja koja ne mogu svugde da se nađu. Pored toga, u referatu je isticano postojanje visoke potražnje, pošto su organe odmah slali u Tursku i zapadnoevropske zemlje. Verovatno je da se u Ukrajini u aktualnim uslovima dešava nešto slično. Mnogo je teže sada pretpostaviti kako će ta istina, ako se ona potvrdi, doći do široke publike. Da podsetimo da otkrovenja Del Ponte nisu izazvala posebno negodovanje zapadnog sveta i da poslanika Dika Martija koji je uradio zaista istorijski postao i odlučio se na veliki rizik u istrazi, niko nije na pravi način nagradio za uložen trud. Ovog puta u Ukrajini možemo da naiđemo na isti takav zid ćutanja. Kao prvo, to nikako ne odgovara raspoređivanju uloga koje su bile jednom i zauvek određene za ukrajinsku krizu. Kao drugo, nije isključeno da realizacija takve trgovine organima dotiče interese vrlo mnogih uticajnih ljudi na Zapadu koji će učiniti sve kako ne bi dali istini da izađe na videlo! U svakom slučaju, kosovski presedan postoji. On je bio dokumentarno potvrđen, sve činjenice su očigledne. Da podsetim da se to desilo kada je kao koordinator UN za Kosovo bio imenovan Bernar Kušner, koji je bio jednostavno dužan da zna šta se radi na nevelikoj teritoriji koja mu je bila poverena. Kada mu je novinar postavio pitanje o trgovini organima, on mu je posavetovao da se obrati psihijatru. Tačnije, Zapad će do kraja odricati čak najočiglednije dokaze postojanja takve nezakonite trgovine. Izvor: Glas Rusije, Vostok