Pravda

Kako saznaju „Novosti“, neformalni preduslovi za njeno održavanje, a na kojima posebno insistira Berlin su: do kraja ispunjene obaveze iz Briselskog sporazuma, kao i usvajanje drugog okvirnog dogovora Beograda i Prištine, tzv. Brisela 2. Očekivanja u EU, a prvenstveno poslanika vladajuće koalicije u Nemačkoj, su da ovaj sporazum najpre definiše sadržaj pregovaračkog poglavlja 35 (koje se odnosi i na Kosovo) posle čega će biti moguće njegovo otvaranje. A prema poznatim zahtevima, koje su nedavno ponovili i poslanici Bundestaga u Beogradu, druga poglavlja ne mogu da se otvaraju pre nego što se „načne“ 35. Ministarka bez portfelja zadužena za EU Jadranka Joksimović potvrđuje, za „Novosti“, da postoje zemlje koje vezuju otvaranje prvog poglavlja sa napretkom u briselskom dijalogu koje će se pratiti kroz poglavlje 35, ali ona veruje u „brži red vožnje“: Završili smo pregovaračku poziciju za poglavlje 32 koje se tiče finansijske kontrole i očekujemo da bi moglo da bude otvoreno u oktobru, na međuvladinoj konferenciji. Spremni smo za nastavak dijaloga sa Prištinom, ali trenutno proces stagnira zbog njihovih političkih dešavanja oko formiranja vlade. Joksimović još kaže da posle svih napora i koraka preduzetih u prethodne dve godine, ne bi bila dobra poruka za Srbiju da bude usporavana na EU putu zbog političke situacije u Prištini. Istovremeno, u Prištini nisu zadovoljni formatom pregovora sa Beogradom, a jedna od ideja koja se čula od pretendenata na premijersku poziciju Ramuša Haradinaja je da razgovore treba nastaviti unutar Direktorata Evropske komisije za proširenje, što bi značilo spuštanje nivoa dijaloga. Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, kaže, za „Novosti“, da će se dijalog, po formiranju vlasti u Prištini i izboru naslednika šefice evropske diplomatije, verovatno nastaviti na premijerskom nivou, do usvajanja drugog okvirnog sporazuma:

Pročitajte još:DS podnosi tužbeVULIN: Vlada Srbije nije udruženje razbojnika!

- Taj dokument otvoriće nova pitanja: saradnju sa Kosovom u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN, čime se neće tražiti priznanje njegovog članstva, već „neometanje“ prisustva. Zatim, položaj srpske zajednice na KiM, obrazovanje, kultura, imovina i status SPC. Sve ove teme preći će u poglavlje 35, što praktično znači da o njima neće razgovarati premijeri. Naš nekadašnji ambasador u Berlinu Ivo Visković kaže nam da spuštanje dijaloga na tehnički nivo i „umetanje“ pod Direktorat za proširenje ne bi bilo dobro: - Srpska diplomatija treba da uloži napore da do toga ne dođe. Izvor: Novosti