Pravda

Kao i prošli put, Istok i Zapad zveckaju oružjem, prete i optužuju drugu stranu da je fašistička. Nema direktnog vojnog sukoba, ali se snage odmeravaju na drugim frontovima, u Siriji, Iranu, Ukrajini. Mnogo je toga zasmetalo Amerikancima i pre nego što je proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič prošle jeseni odustao od sporazuma sa EU, vezujući zemlju još čvršće za istočne susede. Prema mnogim tumačenjima, Moskva je prošlog leta zaustavila najavljeni američki vojni udar na Damask i svrgavanje ruskog saveznika Bašara el Asada kada je predložila da se sirijsko hemijsko oružje uništi pod međunarodnom kontrolom, navodi list Politika. Ima mišljenja i da su Rusi sprečili zapadni napad na Teheran, još jednog ruskog partnera, jer su posredovali u međunarodnim pregovorima o iranskom odustajanju od nuklearnog programa. Moskva je odobrila azil uzbunjivaču Edvardu Snoudenu, kome Vašington želi da sudi za špijunažu. Ipak, situacija najviše liči na hladnoratovsku u Ukrajini, gde su proevropske i proameričke snage početkom godine svrgnule Janukoviča i formirale vladu. Kijev od tada najavljuje nastavak puta ka EU i, što posebno smeta Rusima, volju za ulazak u NATO. Posle ruske aneksije Krima i pobune proruskih pobunjenika u Donjecku i Lugansku, a posebno posle pada malezijskog putničkog aviona na teritoriju pod kontrolom boraca iz istočne Ukrajine, hladnoratovska propaganda više se nije mogla zaustaviti. Na „Jutjubu” su osvanuli snimci na kojima pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland psuje EU, da bi nešto kasnije na internet procurili i snimci ruskih ambasadora koji se navodno hvale da će posle Krima anektirati i Majami. Za zapadne političare, ruski predsednik je „izvršio agresiju” na Ukrajinu i „stvarno preterao” kada je malezijski „boing” pogođen iznad Ukrajine, a za Putina je internet postao „projekat CIA” koji odmah treba zameniti alternativom iz Rusije.

Pročitajte još:(VIDEO) Ukrajinski neonacista šizofreničar jede mrtvu svinju!

Šireći svoj uticaj u svetu i polažući pravo na „svoje” interesne zone, hladnoratovske sile su pokretale intervencije, a poziva za ovakvim intervencijama ima i danas, posebno u Ukrajini, gde se Rusija i SAD bore za uticaj i kontrolu. Nemali broj američkih republikanaca pozvao je na intervenciju u Ukrajini kao vid pomoći kijevskim snagama. Poslednjih dana govori se da Rusija gomila vojsku na granici sa Ukrajinom i sprema napad pod plaštom humanitarne intervencije. NATO poziva članice da povećaju izdavanja za vojne budžete jer je, prema njemu, kriza u Ukrajini pokazala da ima još posla za savez nastao sa ciljem da odbije širenje SSSR-a u Evropi. U tom smislu se govori da se SAD vraćaju svom starom polju interesovanja – Evropi, koju su bile skrajnule ratujući i Iraku, Avganistanu i posvećujući se Pacifiku, gde rastu kineske ambicije. Od pada gvozdene zavese, Amerika je postala hegemon, jedina globalna sila koja je odlučivala o ratu i miru u svetu. Kako smatra jedan broj analitičara, Amerika se, glumeći svetskog policajca, rasplinula akcijama i intervencijama od Balkana preko Bliskog istoka da joj je promakao ruski i kineski prodor u njeno latinoameričko dvorište, kaže se u tekstu Politike. Rusija više nema vojne saveznike u okviru Varšavskog pakta, ali intenzivno traga za ekonomskim saveznicima, posebno otkako su joj SAD i EU uvele delimične sankcije, na šta je nedavno uzvratila zabranom uvoza hrane i namirnica iz ovih zemalja. Moskva je prvo sa zemljama BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) dogovorila osnivanje njihove razvojne banke, koja bi umanjila uticaj zapadne Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Onda se sa Brazilom, Argentinom i drugim latinoameričkim zemljama dogovarala kako da povećaju trgovinsku razmenu, posebno proizvoda koji neko vreme neće dolaziti iz SAD i EU. Pre toga se sa Pekingom sporazumela o jačanju saradnje u oblasti energetike, pošto evropske zemlje, zavisne od ruskog gasa, gledaju gde bi mogle da pronađu alternativne izvore energije. Saveznike traži i na Istoku, u Kini, ali i na zapadnoj hemisferi, što neće proći neopaženo u SAD. Ako je ovo novi hladni rat, onda je ovo i kraj unipolarnog sveta, to jest američke hegemonije u svetu. Pojedini autori smatraju da nema ni govora o drugom hladnom ratu, jer nema drugog vojnog bloka koji bi se suprotstavio Zapadu, Americi, NATO-u, niti konkurentske ideologije, pošto je gotovo ceo svet prihvatio liberalni kapitalizam. Rusija nije što i SSSR. Ekonomija SAD osam je puta veća od ekonomije Rusije, a američki vojni budžet sedam puta je veći od ruskog. Sa druge strane, Stiven Koen, profesor ruske istorije na Univerzitetu NJujork, smatra da se može govoriti o novom hladnom ratu i da je ovo najopasniji trenutak od pada gvozdene zavese, to jest da su sada veći izgledi za početak globalnog rata nego ikad pre u poslednjih dvadeset i pet godina. On podseća na užarenu retoriku, američke tvrdnje da Kremlj krši sporazume o razoružanju i gazi preko prava Ukrajine da bira svoju sudbinu, dok Moskva smatra da NATO više ne sme da se širi, da Ukrajina, Belorusija i Moldavija moraju da ostanu „zemlje između” NATO-a i Rusije. Po Koenu, sukob u Ukrajini mnogo je više od sukoba oko evropske sudbine Kijeva kao što je i rat u Vijetnamu bio mnogo više od revolucije Ho Ši Mina. „NJujork tajms” konstatuje da su Istok i Zapad rešili da obnove sukobe, „pa neka košta koliko košta”. A koštaće. Ruske kompanije trpe zbog zapadnih sankcija, nemogućnosti da sarađuju sa Zapadom. One gube priliku da koriste zapadnu tehnologiju i modernizuju energetski sektor, od koga Rusija zavisi. Tamošnji ministar poljoprivrede priznao je da će zabrana uvoza zapadnih namirnica povisiti cenu hrane u Rusiji i povećati inflaciju. Ruske sankcije će Kanadu, Australiju, SAD i Norvešku koštati oko 30 milijardi dolara, procenjuju svetski mediji. Ako Rusi zapadnim avio-kompanijama zabrane letove iznad Sibira, to će značiti pad profita za ove avio-prevoznike i lišiti Rusiju nadoknada za tranzit. „Bild” navodi da će Nemci izgubiti oko 25.000 radnih mesta u mašinogradnji jer su porudžbine iz Rusije već opale za 25 odsto. Ovaj trend možemo nazvati novim ili drugim hladnim ratom ili mu dati neki treći naziv, ali će u tom okršaju velikih sila, malim zemljama biti veoma teško da se sklone. Od Srbije se zahteva da se izjasni za koga je. Evropske diplomate zahtevaju od Srbije da kao zemlja kandidat uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU, to jest da Rusiji uvede sankcije zbog aneksije Krima i proruske pobune na istoku Ukrajine. Dok su Rusija i SAD i EU zajedno sedeli u G-8, a Moskva bila partner NATO-a, Srbija je još nekako mogla da balansira između Istoka i Zapada i teži članstvu u EU,dok je istovremeno najbolji prijatelj Rusije. Sada će hod po političkoj žici biti mnogo teži jer važi staro-novo pravilo:„Ako nisi s nama, onda si protiv nas.” Izvor: Politika (Jelena Stevanović)