Pročitajte još:Albanci i Turci se tukli sekirama i noževima i pucali, Albanac ubijenRusija uvodi napredna oružja, avion T-50 i raketni sistem S-500Kad svi plate koliko je „razrezano“, u zajedničku kasu zdravstvenog osiguranja sliju se milijarde - za godinu dana, prema poslednjim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tačno 6.149.314.000 dinara! To je dovoljno za godinu dana rada tri instituta kakav je, recimo, „Dedinje“! Najveći deo tog novca naplaćen je od pacijenata u apotekama - 5,2 milijarde dinara, i domovima zdravlja - 583 miliona dinara. - Čini se da su najveći problem antibiotici, kad pacijent ode u apoteku i shvati da mora da doplati 1.000 dinara za kutiju, vrati se da mu promenim lek - priča za „Novosti“ dr Dimitrijević. - To jako remeti terapiju, jer ovo malo antibiotika što je ostalo na pozitivnoj listi, za koje se ne plaća procentualno učešće, nego samo 50 dinara po kutiji, nema taj efekat. Onda propisujemo te jeftinije lekove, trošimo zdravstveni novac, a ne znam da li će oni uopšte delovati. Mislim da nema razloga da većina antibiotika bude na tzv. A1 listi, uz procentualnu doplatu, i da se ta terapija ograničava samo na decu do 18 godina, jer ima mnogo novih infekcija za koje ne znamo koje bakterije ih izazivaju, a antibiotici širokog spektra za koje se obično ne participira na njih ne deluju. Dr Dimitrijević kaže da ne osporava cenu antibiotika, ali ukazuje da je situacija kad pacijent nema novca da doplati propisanu terapiju i traži jeftiniju, osnov za širenje infekcije, a sve dalje je onda i komplikovanije, i skuplje. Sa A1 liste za procentualnim učešćem pacijenta u troškovima leka, izabrani lekari najčešće propisuju lekove za koagulaciju krvi i snižavanje masnoća u krvi. A, ta dva poremećaja su u našoj populaciji dosta prisutna. - Antireumatici, recimo, osim za nekoliko indikacija, gotovo uopšte se ne izdaju o trošku osiguranja, a problem nije samo što su to skupi lekovi, nego i što imaju puno neželjenih reakcija - upozorava dr Dimitrijević. - Pacijent pod tim lekovima mora da se prati, a nama lekarima, što zbog režima izdavanja lekova, što zbog činjenice da smo svi u proseku siromašni, polako izmiče kontrola i ne možemo da ispratimo koje sve lekove pacijent uzima. NA KLINIKE BEZ NOVČANIKA Pacijenti se, prema izveštaju RFZO o naplaćenoj participaciji, za novčanik najređe hvataju u institutima i zavodima za transfuziju, gde je od participacije naplaćeno za godinu dana tek 995.000 dinara. Ni klinike ne mogu da se pohvale prihodom po ovom osnovu - ukupno 1,9 miliona dinara, dok je u zdravstvenim centrima naplaćena participacija u iznosu od 124,3, a u opštim i specijalizovanim bolnicama 123,7 miliona dinara. Novac koji naplate od participacije, po pravilima RFZO, ne pripada zdravstvenim ustanovama, jer se prilikom ugovaranja posla za tekuću godinu u ono što zdravstvenoj ustanovi pripada iz kase RFZO već uračunava i očekivani prihod od participacije. Izvor: Večernje Novosti
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali k...