Pravda

"Ako se dogovore, biće to na dobro naroda. Ako se ne dogovore, onda će to biti na zlo naroda, nastradaće narod u istočnoj Ukrajni, to je očigledno", ocenio je Nikolić i dodao da je imao priliku da se na primeru bivše Jugoslavije uveri kako strada narod i kako izgleda kada se umešaju veliki i počnu sami da odlučuju o nečijoj sudbini. Govoreći o poziciji Srbije u ukrajinskoj krizi, Nikolić kaže da je uveren da moramo da ostanemo na poziciji insistiranja na međunarodnom pravu i pravdi, što sasvim jasno znači da Srbija priznaje Ukrajnu u granicama u kojima je članica UN, i da to traži i za sebe . "Kada bi se Srbija opredeljivala prema simpatijama, ko zna kako bi se ponašala u bilo kojoj, pa i u ovoj krizi, ali Srbija mora da se opredeljuje prema međunarodnom pravu i prema svojim interesima, a naš je interes da jednog dana ne izgubimo Rusiju kao zaštitnika u Savetu bezbednosti UN, ali nam je interes i da ne budemo u svađi sa EU", objasnio je Nikolić za Tanjug uoči odlaska na odmor. Navodeći da pritisci verovatno postoje, ali da njemu lično "niko nije rekao ni jednu jedinu reč", te da ne zna da li nekog drugog "pritiskaju", Nikolić je poručio da bi svako u toj situaciji trebalo da pred sobom ima sudbinu Srbije, Ustav Srbije, a pre svega svoje izgovorene reči i želje građana Srbije. A želje građana su, kako kaže, jasne - kao što ne smemo da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije, ne smemo da priznamo ni nezavisnost Krima ili njegovo pruključenje Ruskoj federaciji. Podsetivši da je Srbija bombardovana zbog navodne prekomerne upotrebe sile, iako, kako kaže, nije ispalila nijedan hitac u nameri da uspostavi kontrolu na svojoj teritoriji, Nikolić primećuje da u Ukrajini važe neka druga pravila - tamo vojska ratuje protiv svojih građana, dok neke države bombarduju neke druge države i za to još dobiju podršku... Zbog takvih okolnosti Nikolić upozorava da bi nas svako ko nas dovede u situaciju da se opredeljujemo, doveo istovremeno u situaciju da ostanemo bez pola prijatelja u svetu.

Pročitajte još: EU doživljava potpuni krah – Latinska Amerika zauzima EU poziciju u Rusiji!

"Srbija je svesna da bi opredeljivanjem za jednu od strana u ovom sukobu izgubila jednog od dva dragocena prijatelja, ili EU ili Rusku federaciju i zato bi poštovanje za našu poziciju trebalo da imaju i Moskva i Brisel", uveren je predsednik. Najavljujući izuzetno dinamičnu diplomatsku aktivnost u narednom periodu, Nikolić je pre svega pomenuo posetu ruskog predsednika Vladimira Putina u oktobru, ali i najviših državnih zvaničnika Kine koji u Beogradu treba da dođu na otvaranje mosta Zemun -Borča. Te dve posete, uveren je predsednik Nikolić, bile bi dokaz da je Srbija otvorena prema svetu tako da ima oslonac na sve strane. Imajući, međutim, u vidu finansijsku situaciju u drzavi, Nikolić navodi da će narednom periodu diplomatska aktivnost biti više usmerena na dolaske stranih gostiju, nego na njegove posete drugim zemljama. "Ja sam na svu sreću prošle godine obišao sve zemlje u okruženju i sada je vreme da ti predsednici dođu da uzvrate posetu. Sa izuzetkom Slovenije i Hrvatske, gde treba otići, kod svih ostalih smo bili", kazao je Nikolić Tanjugu u razgovoru pred svoj odmor i najavio svoje prisustvo na Generalnoj skupštini UN. Takođe, Srbiju će, verovatno, u sklopu obeležavanja stogodišnjjice otpočinjanja Prvog svetskog rata, posetiti i predsednik Austrije. Planirano je, kako kaže, da delegacije dve zemlje zajednički odaju počast žrtvama, verovatno u crkvi u Lazarevcu u kojoj su zajedno sahranjene hiljade srpskih i austrougorskih vojnika. "Ovu godinu treba provesti u simboličnom obeležavanju prijateljstva i raskidanja sa neprijateljstvom", zaključio je Nikolić.

Pročitajte još: Holanđani poludeli: Šteta od Putinovog udara milijardu i po evra!

Uz konstataciju da je učinio sve sto je u njegovom delokrugu rada da obezbedi što veću pomoć za sanaciju stete od poplava, Nikolić je najavio da će nastaviti da radi na privlačenju investitora. U tom smislu je, kaže, uveren da će Rusija i EU zbog obostranog interesa morati da se dogovore o Južnom toku, a da će Srbija, kao tranzitna država i čvorište na njegovoj trasi, biti samo na dobitku od tog projekta. "EU će sigurno morati da se sa Rusijom dogovara o tome da li Južni tok može da bude nekakav presedan, kao što je bila Britanija, ili mora potpuno da se uklapa u pravila Evropske unije. A Rusija mora da razmisli da li joj je interes da svoj gas preko Južnog toka proda u još sedam-osam zemalja važniji od toga da ostvari monopol na gasovodu", rekao je Nikolić. Srbija zato, smatra, nema razloga za zabrinutost kad je reč o koristima od "Južnog toka", ali ima razloga da brine zbog sadašnje situacije u kojoj skupo plaća tranzit ruskog gasa preko Mađarske. Jer, kako je ocenio, Bugarska privremenim odustajanjem od projekta s pravom štiti svoj interes u EU, ali Srbija u međuvremenu, u iščekivanju dogovora Brisela i Moskve, može da otpočne radove uz finansiranje iz Rusije. "Dogovorili smo se da se gasovod kroz Srbiju izgradi i da čekamo priključenje Bugarske, jer posle će biti mnogo manje vremena nego što ga imamo danas i mislim da bismo mogli do kraja decembra ove godine da bar 30 kilometara cevovoda uradimo kroz Srbiju", rekao je Nikolić. Taj posao će, prema njegovim rečima, uglavnom izvoditi građevinske firme iz Srbije, koje će direktno, bez posrednika, ugovarati poslove sa preduzećem "Južni tok". Mi, dakle, dobijamo potpuno besplatnu investiciju, koja nam obezbeđuje energetsku sigurnost i omogućava da naplaćujemo tranzit gasa čak i od tako razvijenih država kao što su Austrija i Italija, zaključio je Nikolić. Izvor: Tanjug