Pravda

Međutim, oni koji vide novac kao jedini motiv zašto bi Srbin otišao u rat za pomoć Rusima, zaboravljaju koliko je ruskih dobrovoljava dolazilo na Balkan da pomogne svojoj pravoslavnoj braći Srbima. O učešću ruskih dobrovoljaca u ratovima 90-ih dosta se zna, ali tradicija dolaska dobrovoljaca iz Rusije u Srbiju duža je od 200 godina. Ti ljudi nisu dolazili kao plaćenici već kao heroji koji su žleli da pomognu pravoslavnoj slovenskoj braći. Prenosimo vam deo teksta sa sajta Srpska.ru  o istoriji ruskih dobrovoljaca na Balkanu: Već više od 200 godina ruski dobrovoljci ratuju za svoju slovensku braću na Balkanu. Mnogi naši čitaoci, sudeći po njihovim odzivima, žele da više saznaju o ruskim dobrovoljcima na Balkanu. Zašto oni i dalje po svaku cenu odlaze na tu večitu "teritoriju razdora"? Šta, zar im je malo i svojih ratova? Kako shvatiti te smućene duše? Šta ih onamo vuče, šta ih primorava da rizikuju život u, reklo bi se, sasvim tuđoj zemlji?Neko te ljude smatra najobičnijim plaćenicima i pustolovima. Istina, neće se baš svako pritom zamisliti zašto su Ruse na Balkanu odvajkada nazivali upravo dobrovoljcima a ne plaćenicima. Vrlo je velika razlika između ta dva pojma... Još uvek je malo onih kojima je poznato da lepa tradicija uzajamne pomoći između pravoslavnih naroda Balkanskog poluostrva (Srba, Crnogoraca, Bugara, Grka, Rumuna) i Rusa postoji već preko 200 godina. I kakve nam je samo sudbine donela istorija, kakva imena! Uostalom, idemo redom. Sredina XVIII veka. Srpski ustanici, protestujući protiv jačanja muslimanskog ugnjetavanja, šire borbu protiv Turaka. Pošto nisu u stanju da im se odupru, hiljade srpskih porodica beže u Austriju u nadi da će im "hrišćanska braća" pomoći. Međutim, odnos Austrijanaca prema njima malo se razlikuje od odnosa Turaka. Tada se izbeglice prebacuju u Rusiju gde su vrlo toplo dočekane. Od Srba je čak obrazovano nekoliko konjičkih pukova na južnoj granici, gde postaju pouzdana prepreka protiv Tatara. Mnogi će kasnije postići izvanredne uspehe u ruskoj službi. Čuveni general Miloradović, heroj Otadžbinskog rata 1812. godine, bio je Srbin. Posle poraza u Krimskom ratu, ruski protektorat nad balkanskim hrišćanima zamenjen je "opšteevropskim". Međutim, evropske zemlje nisu marile za položaj istoveraca, brinulo ih je samo jedno – da Rusija ne stekne pređašnji uticaj na te zemlje (kako se ovde ne setiti sadašnje situacije na Balkanu). Naglo se pogoršao položaj Bugara i Srba u Bosni i Hercegovini. Naročito je bilo strašno ropstvo Bugara: tu je po naredbi turskog sultana naseljeno do sto hiljada Čerkeza i Čečena – pridošlica sa ruskog Kavkaza. Sultan im se tako zahvaljuje za dugogodišnju borbu protiv Ruske imperije i stvara "zdravu protursku klimu". Došljaci su svirepi i ljuti zbog svog poraza u borbi protiv Rusije i gubitka zemalja. Oni uništavaju sela, siluju žene, odvode omladinu u ropstvo. U međuvremenu, u Bosni i Hercegovini nedela čine odredi Arnauta, Albanaca, sprovodeći politiku genocida protiv Srba-hrišćana.

Ne dolaze pustolovi, dolaze junaci

Srbi u Bosni i Hercegovini dižu 1875. godine ustanak poznat kao "Nevesinjska puška, a 1876. izbija Prvi srpsko-turski rat. U Srbiju stiže iskusan ruski vojskovođa, heroj osvajanja Taškenta i pokoravanja Srednje Azije – general Mihail Grigorjevič Černjajev. On staje na čelo srpske vojske. NJegov najbliži pomoćnik postaje čuveni ruski oficir Visarion Komarov, koga je pred kraj rata zamenio Dimitrije Dohturov. Obojica su potomci heroja Otadžbinskog rata, kao i mnogi drugi koji su došli da ratuju – grof Konovnjicin, knez Čavčavadze, major Minjih, kapetan Fermor. Nikolaj Rajevski ne samo što dovodi odred ruskih dobrovoljaca, već i donosi u ono doba ogroman novac za srpsku armiju – 50 hiljada rubalja. Redovna srpska vojska kao takva i ne postoji. U osnovi je to slabo obučena narodna vojska. Katastrofalno je malo oficira. Černjajev sačinjava poseban plan dejstava protiv ogromne redovne turske vojske, po kome slovenske vojske treba da izvedu neočekivan udar na Turke, osvoje njihovu tvrđavu Niš na granici sa Srbijom, koji zatvara put na Sofiju, a zatim da munjevito prodiru u dubinu Bugarske radi dizanja opšteg ustanka protiv Turske na Balkanu. Problem pomanjkanja oficira pokušava da reši njihovim vrbovanjem u Rusiji. U srpsku vojsku još pre početka aktivne faze rata pristiže najmanje 200 oficira (dok je do avgusta 1876. godine samo u Moravskoj vojsci Srba bilo 2.200 ruskih dobrovoljaca, od čega oko 650 oficira i približno 300 zdravstvenih radnika). [gallery columns="2" ids="402235,402236"]

Tu je bilo i predstavnika carske dinastije

U aprilu 1876. godine su protiv "raje" («stada», «stoke» – tako su Turci nazivali nemuslimane) poslate kaznene jedinice. Vatreni vihor zahvata hrišćane. Ređaju se užasna zverstva: zarobljenim Bugarima odrubljuju se glave od kojih se kao u Srednjem veku grade čitave kule. Turska ne obraća pažnju na ponovljene proteste Rusije protiv istrebljenja Bugara – ta, iza leđa ima podršku evropskih zemalja, u prvom redu Engleske i Francuske. Srbija i Crna Gora više ne mogu da posmatraju obračunavanje sa istovercima i 18. juna 1876. godine objavljuju Turskoj rat. To nailazi na ogroman odjek u ruskim srcima. Samo se u redovima jedne od srpskih vojski nalazi najmanje 4.000 dobrovoljaca (prema drugim podacima – 7.000), među kojima je mnogo vojnih lica. Čak i predstavnici carske dinastije Rusije kreću da brane braću-Slovene. Po nekim podacima, Srbiju tada posećuje i sam carević Aleksandar Romanov, budući car Aleksandar III. Među ruskim oficirima posebno se ističe grof F. Keler koji postaje pukovnik srpske vojske.

Mir postignut ultimatumom Rusije Turkoj

Tokom ratovanja veliki broj ruskih dobrovoljaca je poginuo u Srbiji. Kod Aleksinca gine grof Rajevski. Rat se ne odvija u korist Srbije pa Rusija upućuje ultimatum  Turskoj. Borbena dejstva prestaju.  Deo ruskih dobrovoljaca odlazi kući. Od onih koji su ostali obrazuje se ruska divizija u sastavu srpske armije, za čijeg se načelnika štaba imenuje Keler. Međutim, komandant same divizije ne uspeva da održi potrebnu disciplinu među ruskim dobrovoljcima. Keler kasnije odlučuje da se vrati u otadžbinu. Pročitajte još: Ovo su Srbi koji finansiraju odbranu Novorusije!SAZNAJEMO: Još jedna narodna republika se odvaja od Ukrajine! Srpska komanda pokušava da zadrži Čarnjva , nadarenog oficira, nagradivši ga najvišim vojnim nagradama zemlje. Černjev je oktobra 1876. godine odlikovan srebrnom i zlatnom medaljom za hrabrost, oficirskim ordenom Takovskog krsta. Ponovo je 1880. godine, prikupivši u Rusiji dobrovoljne priloge, došao u Srbiju da se poslednji put oduži svojim bivšim saborcima – da podigne skromni spomenik palim ruskim dobrovoljcima. Taj spomenik je podignut na Rujevačkom polju, kraj zidina Šumatovačkog manastira, gde su se do poslednjeg daha borili ruski dobrovoljci, preotevši pobedu nadmoćnijoj neprijateljskoj ordiji. Izvor: Pravda, Srpska.ru