BEOGRAD - Udruženje akcionara "Vršački vinogradi" i Sindikat "Nezavisnost" saopštili su danas da prodaja kapitala strancima u "Vinogradima" nije u skladu sa zakonom, zbog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu ovog preduzeća.
"Za slučaj da se država, suprotno našem zalaganju, opredeli za privatizaciju "Vršačkih vinograda" dužna je da kroz taj proces nadoknadi štetu pričinjenu "Vinogradima" u dosadašnjem postupku privatizacije", navodi se u saopštenju. Preduslov za to je, kako kažu, da celokupni iznos sredstava koji bude ostvarila prodajom svog udela uloži u "Vršačke vinograde" u vidu dokapitalizacije ili nepovratnih subvencija. Alternativa je da novi vlasnik izvrši direktnu dokapitalizaciju, tj. da se svež kapital pribavi novom emisijom akcija, a država štetu naknadi kroz nepovratne subvencije. Kako podsećaju, u prvoj privatizaciji "Vršačkih vinograda" konzorcijumu predvođenim kompanijom "Rodić" država je ostvarila kupoprodajnu cenu od 5,7 miliona evra. "Nemamo saznanja da je i jedan dinar od tog iznosa uložen u "Vršačke Vinograde", ali ih je zato privatni kupac finansijski i poslovno maksimalno iscrpljivao kako bi povratio isplaćeni iznos državi, te zaradio", dodaju sindikati i akcionari. Dalje finansijsko i poslovno iscrpljivanje "Vršačkih vinograda" kroz proces privatizacije je nedopustivo, smatraju u ovom preduzeću i dodaju da je država dužna da, kao štetnik u procesu privatizacije, konačno obezbedi brz i efikasan proces dokapitalizacije "Vršačkih vinograda" koji se neće svesti samo na obećanje kupca kapitala da će investirati.
Pročitajte još: EU besna na Argentinu i Brazil, jer ne poštuju sankcije Rusiji!Evo kako u praksi funkcioniše dogovor sa saobraćajnom policijom
Takvo obećanje, i ako je bilo ugovoreno, nije ostvareno u prvoj privatizaciji, već se desilo sasvim suprotno, privatni vlasnik je iz "Vršačkih vinograda" izvlačio kapital. U saopštenju se napominje da proces restrukturiranja "Vinograda" nije sproveden do kraja, jer bilansi Društva još nisu očišćeni od dugova nastalih nezakonitim, kriminalnim radnjama ranijih nesavesnih uprava. Stoga bi, pre dokapitalizacije, ovaj proces trebao okončati, a od posebne je važnosti da, nakon dokapitalizacije, Društvo vodi savesna uprava, što je nezamislivo bez kontrole i učešća u upravljanju radnika i malih akcionara, navodi se u saopštenju. Izvor: Tanjug
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
