Pravda

Karl-Magnus Helgegren je švedski novinar, univerzitetski profesor i otac Lea (11) i Franka (10). U intervjuu “Dejli mejlu” on je objasnio da je odlučio da povede sinove na put kada su ga za večerom pitali da li mogu da kupe najnoviju “pucačinu”. Zabrinut da ne shvataju pogubne posledice rata, odlučio je da se opkladi sa njima: ako posete područje pogođeno ratom i razgovaraju s tamošnjim stanovnicima, po povratku kući dozvoliće im da igraju koju god igricu požele. Dečaci su pristali, pa je porodica - uključujući i majku Elizu, koja se razvela od supruga - krenula je na desetodnevno putovanje u Izrael i na Golansku visoravan u okupiranom delu Sirije. - Želeo sam da im ukažem na negativne posledice koje se manifestuju kada topovi zaćute. Žrtve su načiji otac, brat, sestra i majka, objašnjava Karl-Magnus Helgegren. U Izrael su stigli u aprilu, pre izbijanja najnovijeg sukoba.

Pročitajte još:Raketa pogodila Izrael dva sata pre isteka primirja

U Jerusalimu smo stanovali u jednoj izraelskoj porodici. Hteo sam da upoznaju sve delove društva. Posle toga smo otišli u izbeglički logor Šuafat, gde je povremeno vladala nestašica vode i gde su ljudi morali da prelaze kontrolni punkt”, objašnjava otac. Stanovnici izbegličkog kampa Šuafat tehnički pripadaju Jerusalimu, ali žive izvan sigurnosnog zida koji je podigao Izrael. Helgegren je odveo decu u bolnicu u logoru i zatražio od medicinskog osoblja da im objasne u kakvim uslovima deca tamo žive. - Ispričali su im o trojici dečaka koji su završili u invalidskim kolicima pošto su gumenim mecima pogođeni u kičmu i koji više ne mogu da igraju fudbal. Porodica je posetila i mesto Madždal Šams na Golanskoj visoravni, gde ima najmanje 2.000 minskih polja. Tamo su razgovarali sa mladima koji su odrastali za vreme okupacije i dečaci su sa zanimanjem slušali priče o ljudima odvojenim od svojih porodica. Pošto je po povratku u Švedsku opisao svoje iskustvo, Helgegren se našao na udaru kritika mnogih roditelja. - Ovo su moja deca i radim ono što mislim da je najbolje za njih, odgovara on i ističe da su na put krenuli u aprilu kada situacija nije bila opasna kao sada. On kaže da su mu sinovi posle putovanja rekli da više neće kupovati igrice “Call of Duty” i da su bili šokirani zbog najnovijih borbi u regionu. - Stalno me pitaju šta tamo ima novo - postali su svesni sukoba koji ni mnogi odrasli ne razumeju u potpunosti, kaže on. - Ne moraju svi da odu na Bliski istok da bi upoznali decu sa suštinom ratnih igara. Ali svi ih igraju i one su postale sastavni deo života naše dece. Zašto roditelji u tome ne vide problem? Izvor: Blic