Pravda

Posle predloga bivših logoraša i članova Udruženja koje okuplja ljude zainteresovane za ljudska prava, Hrvatska je privremeno obustavila proces prodaje, pa će se na jesen svi zainteresovani naći u Zagrebu i predložiti svoja rešenja. Ali, za sve te projekte potrebne su pare, pa je procena Udruženja Goli otok iz Hrvatske da bi uređenje koštalo oko deset miliona evra. Računa se najvećim delom na evropske fondove, a ideja je i da Goli otok bude mesto gde će se obrazovati mladi ljudi iz celog sveta i podsećati na tamne strane istorije. Danas je Goli otok napušten, izgleda sablasno i tek povremeno navrati grupa turista koja bi volela da vidi balkanski Alkatraz. Zgrade se urušavaju, pa postoji i opasnost za znatiželjnike koji neorganizovano lutaju oko ruševina. Pošto je 1989. godine doneta odluka o zatvaranju zatvora za mlade, sve je sa Golog otoka odneto. Nekoliko godina su tamo bili čuvari, a sada nema nikoga. Klimatski uslovi na Golom otoku su teški, pa nije lako zamisliti da bi to moglo da bude idealno mesto za hotele. Pogotovo što je boravak na Golom otoku moguć svega nekoliko meseci godišnje, a već na jesen počinju snažne bure i loši vremenski uslovi. Koliko bi to mogla da bude prepreka za investitore koji vide samo komercijalnu stranu Golog otoka teško je pretpostaviti. - Predlažemo da se obnove četiri objekta koji su u relativno dobrom stanju i napravi memorijalni centar i škola demokratije. Želimo da razvijemo specifični vid turizma, da tkom leta dolaze ljudi iz međunarodnih institucija koji hoće da raspravljaju o raznim temama vezanim za ljudska prava, a da imaju i mogućnost da se okupaju - kaže Darko Bavoljak, predsednik Udruženja Goli otok „Ante Zemljar“ iz Hrvatske. Donedavni predsednik udruženja logoraša Ravao Ravlić i bivši kažnjenik, kakvih je ostalo još dvadesetak u Hrvatskoj, smatra da je spomen-područje najbolje rešenje za Goli otok: - Na Golom otoku se ukupno nalaze 22 zgrade, a na Svetom Grguru sedam, a sve je napravljeno našim ropskim radom. Na tome se temelji i naše pravo da se na tom prostoru uredi muzej, biblioteka, galerija, postave spomen-ploče. Recimo za golootočkog lekara Nikolu Nikolića koji je bio veliki humanista i spasao mnoge živote - kaže Ravlić. Zanimanje za Goli otok pokazali su i studenti arhitekture iz Graca, koji su predložili projekat koji takođe uključuje muzej, prostor za radionice, a da se na mestu bivših kaznionica napravi centar za rešavanje svetskih sukoba. Ideja je da se tu okupljaju političari iz celoga sveta, kako bi razgovarali o kriznim mestima u svetu, pre svega oni čije su države u sukobu.

Povezano:Prodaje se „ostrvo zla“

Za većinu članova Udruženja Goli otok iz Hrvatske ideja da se tamo sagrade hoteli, disko-klub i slični sadržaji je skandalozna: - Ustupiti nekom privatniku da na mestu gde su živote izgubile stotine ljudi, a patile hiljade, krajnje je nedozvoljeno, a pogotovo da se na Golom otoku naprave sadržaji za komercijalni turizam - kažu u hrvatskom udruženju. Postoji i inicijativa da se svi koji bi se brinuli za očuvanje sećanja na bivše logoraše povežu i sa sličnim institucijama u svetu, logorima i zatvorima u kojima su takođe patili ljudi: - Treba znati da je Goli otok po mnogo čemu bio specifičan, dok su Hitlerovi logori bili radni i eliminatorski, Staljinovi isključivo radni, Goli otok je bio mesto prevaspitavanja, nešto slično kao u Gvantanamu. Mi mlađi kojima su ljudska prava na pameti zato ovo mesto želimo da sačuvamo za sećanje na ljudske patnje, umesto da se Goli otok komercijalizuje - tvrdi Bavoljak. Izvor: Novosti