Brisel je uputio sve snage na izradu mera za sprečavanje humanitarne katastrofe u Iraku, izazvane pobedama radikalnih snaga Islamske države Iraka i Levatna. EU se dogovorila da svaka zemlja ima pravo da pruža vladi Iraka takvu pomoć oružjem i municijom, koju smatra potrebnom.
Prve violine u isporukama naoružanja i novoj intervenciji u Iraku već sviraju SAD i Britanija. Vašington već bombarduje položaje radikala, a u Irak je već prebačeno više od 800 američkih „savetnika“. Druga etapa iračkog rata u kojem su SAD „pobedile već 2003. godine“ nije daleko. Na sastanku, najevropskija organizacija je pokazala tako čudan prilaz najakutnijim evropskim problemima, da racionalnom objašnjenju on nikako ne podleže. U dnevni red bilo je uključeno pitanje o situaciji u Ukrajini, ali požar u Evropi, koji kontinent nije video od Drugog svestkog rata, razmatrao se uzgred. Očigledno humanitarna katastrofa koja je izbila na istoku nije tako snažno zabrinula rukovodstvo EU. Nikakve odluke nisu bile donete. Ukrajinsko pitanje je više dotaknuto „na marginama“ susreta. Preterani akcenat na problem koji je stvorila intervencija Vašingtona u Iraku izazvao je veliko nezadovoljstvo mnogih evropskih izdanja. Londonski Gardijan je uopštio nezadovoljstvo, napisavši 15. avgusta sledeće:
- To što države, odgovorne za pogibiju u najmanju ruku 550 hiljada Iračana, za 4 miliona izbeglica, za masovna mučenja, za etničko čišćenje u Iraku poslednje decenije (posle intervencije SAD i Britanije 2003. godine), sada sebe predstavljaju kao jedino „odgovorne za odbranu“ Iračana, to čak nije smešno. To je gore od satire. Državno sektašenje koje je izazvalo aktuelni sunitski ustanak i uspon Islamske države, bilo je postavljeno u temelje svih struktura Iraka još za vreme politike DŽordža Buša mlađeg. I bilo bi dobro, zajedljivo je primetio list, da humanitarnu operaciju prvo odobri SB UN. Ruski eksperti su uvereni da takva pažnja prema Iraku treba da odvuče svet od tregedije u Ukrajini. Uz to Vašington očigledno namerava da poveže Evropu opštom odgovornošću za beskrajne neuspehe svoje politike. Sve zemlje kojih se dotakla ruka Vašingtona u ovom veku, buktaju i raspadaju se na komade, podseća ekspert za Bliski Istok, politikolog i pisac Anton Nesmejan.
- Događaji u Iraku, ma kako to bilo čudno, veoma se duboko presecaju sa događajima u Ukrajini. SAD stvaraju tačke nestabilnosti na granicama svojih strateških protivnika. Za Rusiju „pripremljena“ je Ukrajina. Za Iran je „pripremljen“ Irak. A za Tursku, koja sada veoma zabrinjava SAD (oni od maja prošle godine pokušavaju da obore s vlasti turskog premijera Tajipa Erdogana) pripremljen je Kurdistan. Raspad Iraka ide na ruku SAD, pošto stvara probleme i za Iran i za Tursku. Iz istog razloga (stvaranja problema za Rusiju) SAD je povoljno ono što se dešava u Ukrajini i predsednik Porošenko je dobio od njih kart blanš za sva svoja dejstva. Na sve aktuelne vežbe oko Iraka dobro bi bilo pogledati kroz prizmu „informacionog rata“ koji su SAD pokrenule protiv Rusije, kaže analitičar instituta za Evropu RAN, doktor Igor Maksimičev. Evropljani polako počinju da otvaraju oči i saznaju istinu o tome šta rade kijevske vlasti protiv sopstvenog naroda.
- Od toga treba da ih odvuku akcije Zapada u Iraku, u sektoru Gaza. Čak borba protiv ebole je u opticaju. Nekome po svaku cenu potrebno je da ne dozvoli da se u Evropi probudi saučešće za patnje stanovništva na jugoistoku Ukrajine.Pročitajte još:(FOTO PRIČA) Borci za slobodu Novorusije: Ovo su oni, ovako oni živeJaroš: Desni sektor neće napasti Kijev
Međutim o tome da u prilazu ukrajinskom problemu već počinje prelom, govori poseta predsednika Finske Saulija Ninistjoa Sočiju 15. avgusta. On se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Informacija o pregovorima krajnje je oskudna. Mada sam finski predsednik je aludirao da je reč o početku otvorenog dijaloga za regulisanje krize u Ukrajini. Ne smatram sebe nekim velikim mirotvorcem, ali smatram da je krajnje važno započeti dijalog, rekao je predsednik Finske. On je stavio do znanja da je njegov stav usaglašen sa partnerima Finske. 1975. godine finski civili su već pomagali Evropi da uredi na Helsinškom savetovanju novi sistem evropske bezbednosti i da formiraju OEBS. Možda će one pomoći evropljanima još jednom? Izvor: Glas Rusije (Andrej Fedjašin)