Novac zaista kupuje sreću, ali postoji granica - 75.000 dolara (56.000 evra) godišnje, pokazalo je nedavno američko istraživanje.
Kada se pređe ovaj prag, trka za većim bogatstvom udaljava nas sve više od stvari koje nas zaista čine srećnima: od harmoničnog odnosa s voljenim osobama i prijateljima do ličnog razvoja. Autorka studije dr Mirijam Tacel, s NJujorškog državnog univerziteta, kaže:Istraživanje, predstavljeno Američkom udruženju psihologa, otkriva da nam sreću donose umerenost i odupiranje materijalizmu. “Emotivno blagostanje raste s prihodima, ali nema napretka kada godišnja primanja premaše 75.000 dolara. Društvo u kome pojedinci predstavljaju predmet divljenja zato što su basnoslovno bogati postavlja standard uspeha koji je neostvariv i navodi nas da se svim silama trudimo da ga dosegnemo, tako što ćemo više raditi i više trošiti”, objasnila je ona. “Obuzdavanje potrošačke privrede, kao i smanjenje rada i potrošnje pozitivno utiču na okolinu i ljude”, istakla je američka naučnica. Pozitivna psihologija, ili proučavanje sreće, blagostanja i kvaliteta života, nude odgovore na pitanje šta zaista potrošače čini srećnim. Neka ranija istraživanja ukazala su na to da osnovne ljudske potrebe čine sposobnost, autonomnost, pozitivni odnosi, prihvatanje sebe i lični razvoj. Umesto da ispunjava ove potrebe, trka za novcem i posedovanjem odvaja nas od aktivnosti koje nas lično više ispunjavaju i od društvenih veza. “LJudske potrebe eskaliraju kada nam dosadi ono šta imamo i poželimo nešto drugo, što dovodi do još veće potrošnje”, kazala je dr Tacel. “Što je jaz između onog što želimo i onog što imamo veći, to je veće i nezadovoljstvo. Manje materijalizma znači više sreće”, dodala je ona.
Povezano:(FOTO 18+) Ima sve na svetu, ali je ipak odlučila da se skida za novac
“Štedljivi ljudi su generalno zadovoljniji svojim životom. To može biti zato što izbegavaju negativne posledice preteranog trošenja i upadanja u dugove”, navela je dr Tacel, ističući da ljudi više vole da nešto rade nego da nešto poseduju. “Iskustva žive u našem sećanju, a to je nešto što se ničim ne može meriti, a možemo da podelimo s drugima i to bez većeg troška”, zaključila je ona. Izvor: Bošnjak-ks
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
