Pravda

- Ako počnemo, od potkupljivih političara, preko lekara koji ga preporučuju do farmaceuta koji kreiraju instrumente za ubijanje, preko multi-milijarderskih finansijera klinika za abortuse, svi oni su ubice, Direktno ili indirektno svi oni učestvuju u ubijanju nevinih milijardi duša. O tome će progovoriti svaka majka koja je abortus prošla, jer kad-tad majka nasela na ovu bešćutnu zavadu oseti da je izgubila deo sebe, svoje sopstveno dete a što ostavlja teške posledice po njeno telo i dušu - kaže ona. Ona je i sama jednom izvršila abortus i napisala je ispovest o tom događaju zbog kog oseća veliko kajanje: Mislite da abortus nije ubistvo? Ubistvo je! A svi koji ga izvršavaju ili na bilo koji način učestvuju u njemu - ubice ste! Ubijate sopstvenu decu! Posebno bi se trebali zapitati katolici koji na izborima daju glasove političarima koji podržavaju ubijanje nevine dece! Lekar je imao posla sa svim vrstama trudnoća između četvrtog i šestog meseca. Otišla sam njemu i pitala: "Šta ćete sa mnom učiniti?" On je pogledao moj stomak i tada rekao. "Izvadiću malo tečnosti i ubrizgati malo tečnosti. Imaćete nekoliko žestokih grčeva i izbaciti fetus." Pitala sam: "Je li to sve?", Jer nije zvučalo tako loše. Ali to što mi je rekao lekar nije bila istina. Otišla sam u bolnicu. Tamo mi je bilo uzeto 60 kubnih centimetara plodove vode i ubrizgan neki soni rastvor. Čim je igla prodrla u stomak, mrzela sam sebe. Svakim sam delićem svoga bića želela kriknuti: "Molim vas, prestanite, ne činite to sa mnom!" Ali nisam mogla dati ni glasa od sebe. Kad sona kiselina uđe u unutrašnjost, ne postoji mogućnost povratka u prvobitno stanje. Sledećih sam sat i po proživljavala kako je moja mala ćerka, moja devojčica, burno i žestoko udarala oko sebe boreći se za život, dok su je gušili, trovali, spaljivali kiselinom i davili do smrti. O svemu tome nisam imala pojma. Sećam se kako sam s njom razgovarala, rekla joj kako to nisam želela i kako bih želela da može da živi. Ali ona je umirala, i sećam se njenog poslednjeg udarca. Tada više nije imala snage. Ja sam zatim dobila intravensku injekciju da bi se izazvali trudovi. Dvanaest sam sati imala teške trudove. Zatim sam 31. oktobara, oko 5,30 ujutro, donela na svet svoju ubijenu ćerkicu. Već je imala kosu na glavi, a oči su joj bile otvorene. Trebala sam je držati, jer sestre nisu blagovremeno došle. Sama sam je donela na svet, svoje dete i držala ga u naručju. Sestre su je zamotale i bacile u neku posudu. Kad je bilo obavljeno sve što je potrebno i posuda izneta, ušle su u sobu sa nekom ženom koja je imala pred sobom poslednje trenutke porođaja. Rodila je zdravog dečaka. Bilo je to veoma bolno za mene. Posle abortusa javili su se stid i kajanje i osećaji krivice. Zamislite da držite u rukama sopstvenu ćerku i vidite šta su s njom učinili!"

Pročitajte još:Ubijen šiptarski koljač koji je pretio Srbima u Kosovskoj MitroviciEvo šta kaže Srbin oslobođen iz ukrajinskog zarobljeništva!

- Zar zaista postoje oni koji će vas i dalje uveravati da ubijanje sopstvenog deteta u stomaku nije ubistvo jer ono nije izašlo na svetlost dana? Postoje. I ti ljudi su na svakom koraku. Vrbuju, bore se i traže prolivanje krvi. Verovali ili ne, čine upravo to. Pred našim očima prolivaju nevinu krv nerođene dece i to uz podršku globalne svetske politike pa tako broj ubijene dece doseže neverovatne razmere. I još nam govore kako je to sasvim uredu - smatra danas Nensi DŽo Man koja za sebe kaže da je zbog abortusa sebe smatrala "majkom monstrumom". Izvor: Bošnjak.kom