Pravda

Miloš Bogićević praktično je izbrisan iz srpske istorije, čak je nemoguće pronaći neku njegovu fotografiju iako je sve do početka Velikog rata bio jedan od najuglednijih ljudi u Srbiji. Karijera ovog izdanka slavne porodice tekla je nesmetano: doktorirao je prava u Beču, zatim kraće vreme bio profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Beogradu, a onda se 1904. godine opredelio za diplomatiju. Na ličnu intervenciju kralja Petra Karađorđevića 1904. postavljen je za sekretara poslanstva u Parizu, a već tri godine kasnije postaje otpravnik poslova Poslanstva Srbije u Berlinu. Kad počne Prvi svetski rat, i on bude prinuđen da napusti Berlin. Bogićević će biti prebačen na rad u Kairo. U Egipat se uputio s mesec dana zakašnjenja, u avgustu 1914. godine, a već u proleće 1915. samovoljno napušta našu ambasadu i odlazi u Pariz, pa u Cirih... gde na svoju ruku radi - neuspešno! - na sklapanju mira između Nemačke i Francuske. Srpska vlada pokazuje izuzetnu trpeljivost prema diplomati koji se odmetnuo: iako je tada činovniku koji deset dana neopravdano izostane s posla sledovao otkaz bez prava na penziju, Bogićević je penzionisan tek u septembru 1914. godine. I niko ga ne dira ni čitave tri godine posle rata, sve do 1921. kada je u Narodnoj skupštini na zahtev opozicije protiv njega pokrenuta krivična istraga... od koje je tužilac ubrzo odustao!

Pročitajte još:Evo šta kaže Srbin oslobođen iz ukrajinskog zarobljeništva!Srbi sve više napuštaju Kosmet…

Razlog za ovakvu popustljivost, po svemu sudeći, krio se u činjenici da je Bogićević tokom svog službovanja u Berlinu načinio prepise poverljivih diplomatskih depeša i dokumenata kojima je u šaci držao kraljevsku kuću Karađorđevića. Među njima su bili i spisi koji su ukazivali na ulogu Austrougarske u pripremi Majskog prevrata 1903. godine, u kojem je ubijen kralj Aleksandar Obrenović , i na presto doveden i Karađorđevići. Miloš Bogićević je posle rata napisao nekoliko knjiga u kojima je objavio prepisku između carske Rusije i Kraljevine Srbije, a iz koje je bilo vidljivo da su se obe ove države spremale za rat. Takođe je optuživao vladu Nikole Pašića za pripremu Sarajevskog atentata... Bio je imućan čovek, i na nemačku stranu svakako nije prešao zbog novca, mada je izvesno da je Nemačka finansirala objavljivanje njegovih knjiga. Razloge za njegovu izdaju trebalo bi tražiti u fanatičnoj mržnji prema Nikoli Pašiću, i njegovoj Radikalnoj stranci koja je vodila rusofilsku politiku... zatim u nezadovoljenoj ambiciji i maniji veličine, s kojom se upustio u posredovanje između Nemačke i Francuske. U proleće 1938. našoj ambasadi u Berlinu podneo je zahtev za povratak. Smatra se da je to učinio po Hitlerovom nalogu, koji je u Beogradu hteo da ga postavi na visoku dužnost. Mesec dana kasnije ubijen je u toaletu jednog berlinskog hotela. Ubice nisu otkrivene. Izvor: Blic