Pravda

Prvi korak u smanjivanju broja agencija mogao bi nastati usvajanjem akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, čiji će nacrt potpredsednica vlade Kori Udovički predstaviti sutra. Ne samo što je u Srbiji teško prebrojati zaposlene u javnom sektoru, već ni broj državnih agencija zvanično nije poznat. Prema nezvaničnim podacima, imamo 138 državnih agencija, mada neki tvrde da u "prave" agencije zapravo spada samo 45. I to je mnogo u poređenju sa nekim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj postoji manje od 10 takvih agencija. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) nisu imali tačan podatak o broju agencija, ali su uvereni da ih ipak ima manje od stotinu. "Kada je reč o broju agencija, naglašavamo da se za sada barata nezvaničnim podacima, jer je proces obrade i provere podataka u toku. Svakako, sa sigurnošću se može tvrditi da je broj javnih agencija daleko manji od 100 koliko se neretko tvrdi", rekli su Tanjugu u tom ministarstvu. Uredivanje oblasti javnih agencija i posebno sistema plata u njima, kako kažu, jedan je od važnih zadataka vlade i MDULS u narednom periodu. "U okviru sveobuhvatne reforme javne uprave posebna pažnja će biti posvećena ovim pitanjima", tvrde u resornom ministarstvu. Važan korak u rešavanju ovog problema je akcioni plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, koji će ministarka Kori Udovički predstaviti sutra na prvoj sednici Saveta za reformu javne uprave, a planirano je da ga vlada usvoji tokom septembra. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić smatra da je taj akcioni plan neophodan kako bi se krenulo u rešavanje problema javnih agencija. "To ne može da se reši brzo, posebno u situaciji kada godinama nije ništa rađeno", rekao je Nenadić Tanjugu. On je podsetio da kada se priča o vladinim agencijama, često nije precizirano o čemu sve govorimo, pa zato, kaže on, imamo "frljanje" podacima o njihovom broju. Kod nas, navodi on, rade agencije koje su osnovane na osnovu Zakona o javnim agencijama, neke su osnovane podzakonskim aktima, a postoje i brojne službe i kancelarije vlade koja nemaju status javnih agencija ili službe koje imaju reč agencija u nazivu a nemaju nikakve veze ni sa vladom ni sa javnim agencijama. "Imamo veliku konfuziju, jer nemamo početnu pretpostavku za ozbiljnu analizu, a s druge strane, imamo s vremena na vreme najave za ukidanje agencija i racionalizaciju javnog sektora bez imenovanja onih koje treba da ostanu a koje ne, naveo je Nenadić. On je rekao da pre ukidanja određenog broja agencija moramo da znamo da li neke od tih poslova treba da obavlja ministarstvo, da li je bolje formirati posebnu organizaciju van ministarstva, ili je nužno napraviti agenciju koja će biti u slobodnijem režimu poslovanja od ministarstva. "Pribojavam se da ćemo na kraju dobiti nešto što smo viđali i ranijih godina, a to je da ćemo imati racionalizaciju po automatskom ključu - tipa 10 odsto zaposelnih iz svih tela smanjujemo pa trebala ta tela ili ne. Ili će se raditi prema potrebama trenutka, ili prema tome koja osoba je na čelu konkretnih organa", zaključio je Nenadić. NJegov kolega iz Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ističe da je čudno što kod nas ne može da se napravi tačan pregled agencija, jer je to, dodaje, u Evropi nezamislivo. "Za jednu normalnu evropsku državu, ako nema tačan broj agencija, to je posao od oko mesec dana da ga sazna. A naš cilj je pridruživanje EU, pa u tom smislu moramo u institucionalno da se uklopimo. Zato je neophodno da imamo faktografski čistu situaciju, jer tek tada promene imaju smisla. Ako ne znate čime se bave državne agencije i kakve su, a to su elementarna znanja, javašluk je neminovan", rekao je Goati.

Pročitajte još:Kupovna moć: Evropske cene, a srpske plate!Turci planiraju da kupe Čačansku banku

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Marko Radović podseća da evropske države imaju osam, deset ili 12 agencija koje su stvarno nezavisne, dok ih je kod nas, kaže, oko 130. Najveći broj agencija smo, prema njegovim rečima, imali 2011. godine kada ih je bilo oko 138, ali to nisu samo agencije, već i fondovi i ostale insititucije koje se ne finansiraju nezavisno nego iz taksi koje država naplaćuje privredi i građanima. "U 2012. je došlo do izvesnog smanjenja tog broja, jer su neke pripojene ministarstvima. Međutim, od tada nije učinjeno mnogo. I dalje imamo veliki broj agencija, ne zna se koja je za šta nadležna, često se prepliću nadležnosti i dolazimo do birokratske zavrzlame da ne znate ni ko je zadužen za koju oblast", rekao je Radović Tanjugu. Neke agencije, kaže on, moraju da postoje i nije pametno da ih država ukida. To su, smatra on, Republička radiodifuzna agencija, Direktorat za kontrolu letenja... Međutim, prema njegovoj oceni, trebalo bi "pročešljati" sve agencije kako bi se videlo šta može država sama da radi bez potrebe da to daje nezavisnom telu. Izvor Tanjug