O rastućim rasnim tenzijama i nesrazmernoj upotrebi sile od strane američkih snaga reda, za „Glas Rusije“ govori američki analitičar srpskog porekla Obrad Kesić:
Statistika pokazuje da američka policija od Kalifornije do istočne obale mnogo češće hapsi ljude koji pripadaju manjinama, nego što hapsi belce. Drugo, u velikoj meri vidimo da policija i dalje zaustavlja i pretresa ljude na rasnoj osnovi.
Od Sent Luisa pa do Los Anđelesa bilo je u poslednjih mesec dana čak 6 incidenata, gde su pripadnici crnačke zajednice i manjine izgubili živote u konfontaciji sa policajcima. Bilo je drugih slučajeva, koji su snimljeni i pušteni u javnost, gde se pokazuje da policija koristi neumerenu silu prema pripadnicima manjina. Cela situacija je izazvala reakciju, ne samo crnačke zajednice nego takođe manjina kroz celu Ameriku, gde manjine sve više govore da se ne osećaju sigurno, jer nemaju poverenja u lokalne institucije, pogotovu ne u lokalnu policiju.
Pročitajte još: Specnaz jedinica DNR u svojoj prvoj operaciji zarobila važne ukrajinske obaveštajce!
Mediji pišu da je administracija države Misuri poslala „policajce koji su više ličili na vojnike u Avganistanu nego na čuvare reda i mira u običnom američkom gradu“ . Kako Vi tumačite ove navode?
Vidimo da se sve više policija oprema kao da se radi o paravojnim formacijama. Dobili su teško naoružanje od Pentagona posle 11.septembra, kao i oklopna vozila koja su nepotrebna u mnogim od tih mesta.
Dobra je stvar što sad počinje jedna ozbiljna debata u SAD, gde je javnost tek sad shvatila da policije postaju na neki način male vojske i imaju opremu koja nije prikladna u skladu sa realnim potrebama društva.
Pre neki dan je tokom prostesta uhapšena Hedi Epstajn (90)- žena koja koja je preživela nacistički logor i veliki je borac za ljudska prava. Da li se slažete sa onima koji smatraju da ova i činjenica ide u prilog tvrdnjama da se u Americi uveliko krše osnovna ljudska i ustavna prava?
Na neki način, društvo postaje imuno na nasilje, ne samo zbog medija i filmova, već vidimo da u poslednje vreme gde god Amerika ima problem u svetu, u velikoj meri to rešava putem vojne sile. To traje već nekoliko decenija. Uz to još moramo dodati da smo mi kao društvo (američko) naoružani do zuba. Posle 11.septembra takođe postoji jedan sindrom u našem društvu, gde je u toj borbi protiv terorizma državi dopušteno da radi šta god hoće- ugrožava ustavna i građanska prava. A građani to prihvataju jer misle da vredi voditi i dobiti tu borbu. U velikoj meri se plaše, makar su se do nedavno plašili terorizma, nego kršenja njihovih prava.
Da li po Vašem mišljenju postoje još neki faktori koji su mogli biti okidač za ove nemire?
I onda na sve to imamo sve lošiju ekonomsku situaciju, u smislu da iako indikatori govore da Amerika izlazi iz ekonomske krize i da se otvaraju nova radna mesta, to u velikoj meri zaobilazi manjine i njihov standard opada, a siromaštvo je sve veće.
Tako da imamo jedan proces koji stvara ove konfrontacije unutar američkog društva, a u velikoj meri pitanje odnosa države prema manjinama je zamrznuto. Sukobi koji su u Fergusonu izbili pokazuju do koje mere postoji taj bes u našem (američkom) društvu i do koje mere je potrebno da se adekvatno odgovori na problem.
Delovalo je kao da je upravo izborom Obame, prvog tamnoputog predsednika SAD, rasno pitanje „zatvoreno“. Ipak, mnogo toga danas pokazuje da Amerika zaista pati od ove svoje „stare boljke“. Ima li na vidiku nekog leka?
U poslednje vreme su manjine te koje su odlučivale pri izboru predsednika Obame, jer su izlazile u većem broju nego ikad ranije. U takvoj situaciji manjine gledaju na ovaj sukob, kao dokaz nepravde sistema i kao na odnos države prema manjinama i njihovim problemima.
Dok belci u velikoj meri drugačije gledaju, pomalo zaplašeno. Ovaj sukob bela populacija vidi kao pretnju, jer ovo nasilje je najveći strah koji bela Amerika ima- da je to pobuna koja može da zapali gradove.
Za američko društvo je veoma štetno to što jedan značajan deo populacije nema poverenje u državne institucije. U Koloradu su na nekoliko mesta sproveli pilot istraživanje, gde su dokazali da u suštini najveći problem jeste predrasuda koja postoji. Tačnije istraživanje je pokazalo da su rasne manjine od samog početka pravosudnog procesa viđene kao krivci dokle god ne dokažu da nisu. U isto vreme pripadnici bele zajednice uživaju ustavnu zaštitu i status da nisu krivi dok se ne dokaže da jesu. U velikoj meri manjine ne uživaju onu osnovnu garanciju ustava i dok god to bude bilo tako, imaćemo ovakve probleme.
Izvor: Glas Rusije
