Milijarda dolara arapskog zajma je na računu srpske države i, kako je rekao premijer, do marta smo mirni što se tiče finansiranja državne kase. Kako posle toga ne bi bilo problema, stručnjaci upozoravaju da Vlada što pre treba da donese mere fiskalne konsolidacije. Prva od koje se najbrže očekuju rezultati jeste smanjenje penzija i plata u javnom sektoru.
Preveliki državni dugovi i minus u budžetu osnovni su razlozi zbog kojih će i primanja većine građana od jeseni biti manja. Na 1.700.000 penzionera i oko pola miliona zaposlenih u javnom sektoru troši se četvrtina državnog budžeta, što je oko 900 milijardi dinara. Rezanjem plata i penzija moguće je najviše uštedeti i to vrlo brzo. Samo što će to da boli. Koliko - Vlada još nije odlučila, ali se u javnosti govori o nekoliko scenarija. Prvi je smanjenje za 10 odsto kako je i najavio ministar Vujović pre nešto manje od mesec dana. "Pokušaćemo da ne bude ni za cent, ni za dinar više od 10 odsto , 10 odsto plate, 10 odsto penzije", rekao je Vujović. Tako bi se naredne godine uštedelo manje od 500 miliona evra. Nije dovoljno kažu u Fiskalnom savetu. Oni ostaju pri stavu da je optimalno da smanjenje bude 15 odsto, u protivnom kažu morao bi da se poveća porez. "Petnaest odsto smanjenje daje 800 miliona evra ušteda, smanjenje plata i penzija za 10 odsto daje 470 miliona evra, sve godišnje. Ako gledamo na tri godine, razlika je tri puta veća - dakle milijardu evra", objasnio je Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta. Prethodni ministar finansija Lazar Krstić tražio je da se penzije smanje 20 odsto, a plate 15 odsto i podneo ostavku, neki i dalje podržavaju njegov predlog. Krstić je bio i za to da se zaštite oni sa najmanjim primanjima. To bi, upozoravaju stručnjaci, obezvredilo mere i odnelo tri četvrtine mogućih ušteda.
Pročitajte još:Gasprom: Preuranjene spekulacije o promeni trase Južnog tokaZbog ovoga se buni EU: Srbija povećava izvoz mlečnih proizvoda u Rusiju
Ipak o tome se ovih dana uveliko spekuliše - da se ne smanjuju penzije ispod 25.000, a onima koji primaju preko 25.000, umanjenje od 10 odsto računalo bi se samo na deo primanja iznad te sume. "To je nešto o čemu tek treba razgovarati i, kada su u pitanju takve mere, vodi se računa da teret pogrešne politike iz svih ovih godina iza nas ne bude prenet na one kojima je najteže", rekao je ministar rada Aleksandar Vulin. Ekonomista Nebojša Savić kaže da ima smisla da se postavi neki limit ispod koga se ne bi smanjivale plate i penzije. "Za to je potrebna jasna socijalna karta i situacija. Ali taj nivo neće biti visok već nizak, na primer nivo minimalnih penzija", rekao je Savić. Koliko će smanjenje tačno biti saznaćemo uskoro - rebalans će najavljuju iz vlade biti gotov do 15. septembra. Izvor: RTS
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
