Pravda

Na imanju Dambarton Ouks, kod Vašingtona, predstavnici četiri zemlje su 21. avgusta 1944. godine počeli raspravu, koja je trajala 74 dana, o osnovnim postavkama potonje Organizacije ujedinjenih nacija i osnivanju četiri glavna organa UN - Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, Međunarodnog suda pravde i stalnih sekretarijata. Sovjetski Savez je odmah tražio pravo veta u predloženom Savetu bezbednosti, a taj zahtev je rešen tek na Konferenciji na Jalti, pola godine godine kasnije, od 4. do 11. februara 1945.

Pročitajte još: Melburn najbolji za život, a London i NJujork ni među prvih pedeset!

Predsednik SAD frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i sovjetski lider Josif Staljin postigli su na Krimskoj konferenciji na Jalti sporazum o budućem načinu glasanja u UN, po kome je pet stalnih članica Saveta bezbednosti - SAD, Sovjetski Savez, Kina, Velika Britanija i francuska - dobilo pravo veta. Generalna skupština je definisana kao "najdemokratskiji" organ, u kojem svaka članica ima po jedan glas. S konferencije na Jalti, gde su početkom 1945. godine razmatrani i poslednji potezi vezani za konačno razračunavanje s Hitlerovom Nemačkom, upućen je međunarodni poziv za sledeću konferenciju u San francisku, u Kaliforniji, na kojoj je nacrt iz Dambarton Ouksa transformisan u Povelju Ujedinjenih nacija. Tekst je usvojen na konferenciji delegata u San francisku, koja je trajala od 25. aprila do 26. juna 1945. godine i na kojoj su prisustvovali predstavnici 50 država, među kojima Jugoslavije. Povelja je stupila na snagu 24. oktobra 1945. a u njoj je navedeno: "Mi, ujedinjeni narodi, odlučni smo da sačuvamo buduća pokoljenja od užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života doneo čovečanstvu neopisive patnje, i potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškarca i žene, velikih i malih naroda...". Izvor: Tanjug