Pravda

– Suviše je rano da se spekuliše o potencijalnim i novim putevima za ovaj gasovod i diskusije o „Južnom toku” i regulatornim pitanjima vode se na različitom lokalnom i evropskom nivou, objašnjavaju u ovoj kompaniji. Trasa „Južnog toka” preko Bugarske i Srbije izabrana je posle nekoliko godina detaljnih geoloških, geofizičkih i ekonomskih istraživanja. Izabran put se pokazao kao najbolja opcija i to na bazi komercijalnih, ekoloških, socio-ekonomskih i tehničkih kriterijuma. Upitan šta je eventualni plan B za „Južni tok”, u slučaju da Bugarska pod pritiskom Evropske komisije ipak odustane od projekta, u Gaspromu kažu, da je saradnja sa Bugarskom o projektu „Južni tok” od najvećeg značaja za ovu kompaniju. Bugarska je most „Južnog toka” za Evropu. NJihova ekonomija će imati veliku korist od ulaganja u „Južni tok” zbog razvoja infrastrukture i otvaranja novih radnih mesta. Nadamo se da „Južni tok”, kao velika poslovna investicija, neće biti politizovan u Bugarskoj ili negde drugde, ističu u „Gaspromu”.

Pročitajte još: Ko sve podržava Vučićevu odluku o Rusiji i zašto!?

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa” nedavno je našem listu rekao da će se uraditi mala izmena trase u Vojvodini, jer će gasovod umesto u Italiji završiti u Austriji u Baumgartenu, najvećem evropskom skladištu gasa, navodi Politika. „Srbijagas” uskoro završava eksproprijaciju za treću deonicu trase gasovoda i čeka dobijanje građevinskih dozvola za početak radova na izgradnji. Bajatović je objasnio da ne postoji nijedan razlog da se „Južni tok” kao energetski objekat ne izgradi u Srbiji, kao ni u drugim zemljama kroz koje treba da prođe. – Siguran sam da će tako biti. Sve što se tiče trećeg energetskog paketa apsolutno su rešiva pitanja i problemi. S obzirom na to da se radi o energetskom projektu od geostrateškog značaja, pre svega za energetsku stabilnost i bezbednost EU, koji nema alternativu na srednji, a verovatno ni duži rok, bez obzira na ukrajinsku krizu, ili baš zbog nje, „Južni tok” će biti realizovan u roku, bio je kategoričan Bajatović. On podseća da se radi o projektu u kome Srbija ima minimalne rizike, a veliku ekonomsku, energetsku i političku dobit. Naša zemlja inače uvozi oko 2,5 milijardi kubika gasa godišnje, a najveći deo tih količina stiže preko Ukrajine i Mađarske.