Pravda

Tekst prenosimo u celosti: Otišao kao heroj, vratio se kao otpadnik. Srbija želi da pooštri kažnjavanje sopstvenih građana koji samovoljno učestvuju u ratnim sukobima na teritoriji drugih država. Teško da ćemo odgovoriti na pitanje koje to vrednosti motivišu srpske borce da ratuju u Ukrajini. Da li je u pitanju „slovensko bratstvo“ ili „slovenski profit“? Moguće je da organizatore ovakvih akcija čeka i do 12 godina zatvorske kazne, a same dobrovoljce od dve do pet godina. Srbija u ovom smislu nije usamljen slučaj: nedavno je sličan zakon bio usvojen u BiH. Veruje se da je glavni razlog za donošenje ovakvog zakona bila povećana aktivnost radikalnih islamista i "interesovanje" građana za rat u Siriji. Nedavno je premijer Srbije Aleksandar Vučić pozvao sve građane Srbije koji ratuju u Ukrajini, da se vrate svojim domovima i porodicama. Premijer smatra da 90% onih koji su otišli u Ukrajinu da ratuju, čine to iz interesa. Istina, u intervjuu za „Novosti“ Dejan Berić, koji je bio zarobljen u Ukrajini, govori da proruske snage nemaju ni novca, ni dovoljno vojne opreme, a često ni hrane. Teško da ćemo odgovoriti na pitanje koje to vrednosti motivišu srpske borce da ratuju u Ukrajini. Da li je u pitanju „slovensko bratstvo“ ili „slovenski profit“? Ipak, pokušaćemo da definišemo njihov status i možda ono šta ih to čeka u budućnosti. U tome će nam pomoći profesor Fakulteta za bezbednost univerziteta u Beogradu – Zoran Dragišić i Aleksandar Kravčenko, lider pokreta „Kosovski front“ a uz to i bivši dobrovoljac iz vremena rata u Bosni. Stvara se utisak da su za one koji nazivaju jednog od lidera proruskih snaga Igora Strelkova Strelkovim, srpski borci- dobrovoljci. Ali, za one, za koje je Igor Strelkov zapravo Igor Girkin, za njih su isti ti Srbi- najamni ratnici. Gde je uopšte granica između ova dva pojma- plaćenik i dobrovoljac? Zoran Dragišić: To je jedan vrlo rastegljiv pojam. Dobrovoljci- pod tim pojmom se praktično podrazumeva sve, od ljudi koji iz nekakvih ideoloških ili ličnih razloga odlaze da ratuju na nekoj strani, pa do ljudi koji su za to plaćeni. Čak dobrovoljci mogu biti i oni ljudi koji nisu obuhvaćeni vojnom obavezom a državljani su zemlje koja je u ratu, pa se dobrovoljno prijavljuju. Aleksandar Kravčenko: Zapravo, pravo i ne definiše pojam „najamnik, plaćeni vojnik“. Svaki se dobrovoljac može podvesti pod status najamnika, a on opet može imati i određene osobine dobrovoljca. Ta kolizija nije rešena. Građani Srbije koji su se priključili proruskim snagama na jugoistoku Ukrajine, imaju za to različite motive: neko govori da je želeo da pomogne ruskoj braći, neko je želeo da vrati dug za sukobe na području bivše Jugoslavije, jer su u svim tim sukobima Rusi bili na strani Srba. Verujete u ovakve motive? Aleksandar Kravčenko: Oni su bez sumnje dobrovoljci. Oni ratuju za ideju, a to potvrđuje i činjenica da se niko od njih ne bori na strani Kijeva i privatnih vojnih kompanija, koje, uveren sam, vrbuju i po Srbiji. I to je masovna pojava. Srpskih dobrovoljaca na jugoistoku ima nekoliko desetina. Ali, stalno dobijam informacije o ljudima koji žele da pođu da se bore za Novorusiju. Organizacije Rusko-srpskog prijateljstva sa mukom objašnjavaju da se oni ne bave slanjem dobrovoljaca. Srpski dobrovoljci odlaze tamo samostalno. Mi se trudimo da ne govorimo o mogućim putevima, i uopšte kako se tamo može stići, jer shvatamo ozbiljnost situacije i odgovornost koju imamo. Ipak, to je zov duše i broj ljudi koji žele da odu se povećava, bez obzira na izjave poltičara i najave usvajanja novog zakona. Zoran Dragišić: Teško je reći. Premijer Vučić je rekao da u sukobu u Ukrajini, naši građani ratuju i na jednoj i na drugoj strani. Verovatno ima i onih koji su tamo isključivo zbog novca, ima onih koje pokreću neki drugi motivi. Tako da je to veoma teško proceniti. Motivacija za učešće u jednom takvom oružanom sukobu se mora ceniti od čoveka do čoveka. Ti ljudi koji tamo odlaze, to čine svako iz sopstvenih motiva. Najčešće je to novac. Ono što država mora da spreči, to je da neko te ljude na našoj teritoriji regrutuje. To je ono što država može- da sankcioniše one koji učestvuju u ratovima. Mislim da je to veoma teško i dokazati. Pogotovu ne možete dokazati nikome motivaciju zbog koje učestvuje u tom ratu. Ali, ono što bi država trebalo i može da sankcioniše, to su ljudi i organizacije koji regrutuju dobrovoljce na našoj teritoriji. Aleksandar Kravčenko: Sve je to nekako protivrečno. Ima mnogo privatnih vojnih kompanija koje šalju građane Srbije i Rusije da se bore u redovima američke vojske u Avganistanu, Iraku... To je biznis svetskih razmera i on cveta. Zašto se prema takvim kompanijama ne sprovode nikakve sankcije? Jer, to je legalna organizacija najmanika u celom svetu. Upravo plaćenika, a ne dobrovoljaca. Zamolićemo uvažene sagovornike da iskomentarišu mogućnost da je Srbija, donekle pod političkim pritiskom rešila da usvoji zakon koji bi sankcionisao njene građane koji ratuju van njenih granica. Na primer, buke oko kosovskih Albanaca, koji su građani Srbije, a koji su odlazili da ratuju u Siriju, bilo je manje od Srba koji su otišli da ratuju u Ukrajini. Možda je zapravo stvar u tome što se na Zapadu drugačije odnose prema, da tako kažemo opoziciji u Siriji i u Ukrajini? Zoran Dragišić: To nije sasvim tačno. Inicijativa za izmenu krivičnog zakonika Srbije koju je podneo Rasim LJajić pre nekoliko meseci, bila je upravo vezana za učešće naših građana u sukobima u Siriji. Dakle, kada je jedan mladić iz Sandžaka otišao da ratuje u Siriju i tamo poginuo- upravo tim povodom je ministar LJajić pokrenuo inicijativu da se izmeni krivični zakonik Republike Srbije i da se uvede krivično delo, koje bi sankcionisalo učešće naših građana u ratovima u inostranstvu. Postoje građani Republike Srbije koji učestvuju u ratovima i u Siriji, Iraku i u Ukrajini. Tako da u ovom trenutku to predstavlja problem za Srbiju. Ne verujem da bi taj zakon rešio problem, ali mislim da je to reakcija na ono što se dešava. Aleksandar Kravčenko: To je politički motivisan zakon, koji će se primenjivati pod pritiskom Zapada. Sama činjenica da na jugoistoku Ukrajine nisu Srbi pojedince, već srpski odredi, ne zvuči baš dobro u smislu priprema za pristupanje u EU. Takav je precendent bio zabeležen 1994.godine, kada su Borisu Jeljcinu na samitu G8 predočili činjenicu da se ruski dobrovoljci, odnosno kako su ih oni nazvali- plaćenici, bore u bosanskom ratu na strani Srba. Tada je Jeljcin izjavio da su to pojedinci avanturisti i da nemaju veze sa ruskom državom. Ukoro je bio usvojen zakon o plaćenicima, koji nikada nije bio praktično primenjen, ali je samo njegovo donošenje umirilo Zapad.

Pročitajte još:(FOTO) Ovako srpski četnici u Novorusiji idu na front!Obozrevatel: Informacija o srpskim četnicima u Donbasu odjeknula kao bomba!

U nekoliko država, postoje ratnici sa pasošima drugih država i to potpuno legalno. Evo, na primer, Legija stranaca u Francuskoj... Zoran Dragišić: Lično, sankcionisao bih i one državljane Srbije koji stupe u Legiju stranaca. Dakle, sankcionisao bih svakog građanina Srbije koji obuče bilo koju stranu uniformu, pod uslovom da nema državljanstvo i te zemlje. Moj je stav da je krajnje nemoralno da građanin Srbije obuče bilo čiju uniformu i da se bori na bilo čijoj strani, osim strane republike Srbije ili u bilo kojim akcijama osim onih u koje ga naša država šalje. Dakle, ovo što ljudi rade u Siriji i u Iraku i u Ukrajini- kakav god zakon bio, ali po mom sudu, to je jedna duboko nemoralna stvar. Izvor: Glas Rusije