Nezaposlenost ostaje jedan od osnovnih problema Evropske unije. Glavni zahtev koji je političari trebalo da ispune na majskim izborima za Evropski parlament bilo je otvaranje novih radnih mesta i obezbeđenje ekonomskog rasta. Bum broja nezaposlenih građana izbio je prošle zime. Međutim, čini se da je za Brisel politički dnevni red važniji od ekonomskog: obostrane sankcije između EU i Rusije naneće udrac, između ostalog, i evropskom tržištu rada.
Najnovije cifre evropske statističke agencije „Evropska statistika“ iz juna 2014. godine pokazuju da će preko 25 miliona ljudi u 28 zemalja EU ostati bez posla, pritom 18 miliona iz zemalja evropske zone. Među nezaposlenima ima preko 5 miliona ljudi mlađih od 25 godina. Dakle, za zonu evra ovaj pokazatelj iznosi oko 11%, a za celu EU – oko 10%. U toku poslednje godine nezaposlenost je počela polako da opada. Najmanji broj nezaposlenih je u Austriji, Nemačkoj i na Malti (oko 5%). Najteže je naći posao u Grčkoj i u Španiji, gde nema potražnje za 27% i 24% stanovništva. Najviši porast nezaposlenosti se zapaža na Kipru, u Holandiji i Italiji. Najveće smanjenje je zabeleženo u Irskoj, Letoniji, Portugaliji, Mađarskoj i Litvaniji. Ali bez obzira na manje pozitivne tendencije sad je u celini u poređenju s, na primer, 2000. godinom, slika za EU vrlo nepovoljna. Tada je na berzi rada bilo 19 miliona Evropljana i ova cifra je opadala sve do krizne 2008. godine, dostigavši broj od 16 miliona. A od tada je posao izgubilo skoro 10 miliona ljudi. I u ovom periodu kad je Evropa polako počela da se oporavlja i da pokazuje prve znake ekonomskog rasta Brisel je uveo ekonomske sankcije prema Rusiji, jednom od svojih glavnih trgovačkih partnera. A ovo ne preti samo gubicima, već i smanjenjem broja radnih mesta. U glavnom gradu Evrope slika s radnim mestima je daleka od poželjne: problem se sastoji u velikoj bujici migranata i nedovoljnoj kvalifikaciji potencijalnih radnika. Kako ističe ataše vlade Briselskog prestoničkog regiona (sekretarijat za ekonomiju i zaposlenost stanovništva) Ivon Žadul. Situacija s radnim mestima u Belgiji je veoma loša. Nivo nezaposlenosti u glavnom gradu iznosi 20%. Glavni uzrok je takozvani demografski bum. Iz godine u godinu sve više ljudi dolazi u Brisel. Ovo uslovljava veliku konkurenciju, ali nema dovoljno posla za sve. I mnogi od onih koji pretenduju na radna mesta ne poseduju dovoljnu kvalifikaciju. Po pravilu, za zapošljavanje je potrebna minimum univerzitetska diploma. Od 100 hiljada kandidata za posao oko 65% nije završilo čak ni školu. Odnosno, dolazi do jaza između dostupnih radnih mesta i nivoa kandidata.
Pročitajte još:U sred rata sankcijama Rusije i EU Slovačka pozvala u posetu PutinaUkrajinska vojska granatirala fudbalski stadion Šahtjora!
Drugi kvartal 2014. godine je pokazao pad rasta BDP u tri najveće ekonomije EU: Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Međutim, po računici analitičara velike holandske banke ING ruski embargo na uvoz namirnica iz Evrope u novčanom ekvivalentu će evropske isporučioce koštati 6,7 milijardi evra, a najveće gubitke će pretrpeti Nemačka – oko 1,3 milijarde. Zbog sankcija će bez posla ostati 130 hiljada Evropljana. Od smanjenja broja radnih mesta najviše će nastradati Poljska. U Francuskoj, Španiji i Italiji u proseku bez posla može ostati po 10 hiljada ljudi. U celini, smanjenje obima trgovine s Rusijom naneće najveći udarac pribaltičkim zemljama: Litvaniji, Estoniji i Letoniji. Između ostalog, nemački mašinograditelji su već izjavili da će Nemačka nastradati i od samih evropskih sankcija prema Rusiji: smanjuju se izvoz i broj radnih mesta u nemačko-ruskim preduzećima. Zabrinuta zbog situacije u Ukrajini, Evropa je, čini se zaboravila na talas velikih protesta koje je sama doživela u ne tako dalekoj prošlosti. Izvor: Glas Rusije
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
