Pravda

Pod zdravstvenim nadzorom zbog sprečavanja eventualnog unošenja zaraznih bolesti, u Srbiji je trenutno ukupno 210 osoba, od kojih su 24 doputovale iz afričkih zemalja u kojima hara epidemija ebole, uglavnom iz Nigerije. Ostalima su rešenja o zdravstvenom nadzoru na ulasku u zemlju uručena u najvećoj meri zbog sprečavanja širenja kolere i malarije. Dr Bojana Grgić, epidemiolog, načelnik Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kaže, za „Novosti“, da su svi oni u zemlju ušli od 8. do 21. avgusta, i dok traje inkubacija, koja je npr. za ebolu 21 dan, moraju da budu pod nadzorom. To je jedini način da se kod nas spreče pojava i širenje zaraznih bolesti koje vladaju u nekim delovima sveta. Ali, nismo pošteđeni „uobičajenih“ zaraza. Od početka godine u Srbiji je prijavljeno 128 epidemija zaraznih bolesti: obolele su 1.374 osobe, od kojih je 396 bolnički lečeno, a 11 umrlo. Uz pojačane mere zbog opasnosti od ebole, epidemiološke službe su trenutno fokusirane i na to da se na vreme prepoznaju i leče teške forme groznice Zapadnog Nila, koja se za razliku od prošle godine kad smo imali epidemiju i 35 smrtnih ishoda, bar zasad javlja samo sporadično, iako se zbog najezde komaraca posle majskih poplava očekivalo masovnije obolevanje. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, epidemije su ove godine najčešće bile porodične - 63. Svaka četvrta, međutim, „izbila“ je u bolnicama, ukupno 35 epidemija u kojima je obolelo 419, a umrlo 10 osoba. Najčešće su to bile epidemije gripa i one izazvane bakterijom klostridijom, koja se poslednjih 10 godina širi po bolnicama u najvećem broju zemalja. Ova bakterija se gotovo stalno registruje u sporadičnim slučajevima, pa je tako početkom ove nedelje potvrđena kod troje pacijenata Prve hirurške klinike KCS, ali je od početka godine u bolnicama u centralnoj Srbiji izazvala devet epidemija. Prošle godine je prijavljena 21 bolnička epidemija izazvana klostridijom, a od ukupno 161 obolelog 15 je umrlo. - U Vojvodini je prijavljena 431 obolela osoba - rekla je dr Jelena Đekić, epidemiolog pokrajinskog Instituta za javno zdravlje. - To je 22 odsto više nego lane. Umrlo je devetoro pacijenata sa klostridijom i svi su bili stariji od 60 godina.

Pročitajte još:Ruski lekari protiv ebole: Ako nam kažu da napravimo vakcinu, napravićemo jeNigerijac sa oteklim žlezdama stavljen u karantin u Beogradu

U Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“ kažu da, u odnosu na prošlu godinu, nema odstupanja u strukturi epidemija zaraznih bolesti. Iako je epidemiološka situacija bila preteća u periodu tokom poplavnog talasa i posle njega, nije uočeno povećanje učestalosti ni broja osoba obolelih od zaraznih bolesti, niti broja epidemija. - Od početka godine registrovano je nešto više od 8.000 obolelih od crevnih zaraza, što je neznatno više nego u istom periodu prošle i pretprošle godine - kaže dr Bojana Grgić, epidemiolog u „Batutu“. Osim od crevnih zaraza, posle poplava strahovalo se i od groznice Zapadnog Nila. Od te bolesti koju prenose komarci od početka godine obolelo je 10 osoba, a dve su umrle. Prošle godine u ovo vreme epilog je bio 10 smrtnih slučajeva, a do kraja godine bolest je potvrđena kod 303 pacijenta. - Posle epidemijske 2013. godine, koju je obeležilo širenje virusa groznice Zapadnog Nila, očekuje se da će broj zaraženih osoba tokom ove sezone biti znatno manji - procenjuje dr Grgić. - Možda možemo da očekujemo još neke nove slučajeve u drugoj polovini avgusta i tokom septembra i posle toga bi sezona trebalo da se privodi kraju, zbog pada temperature i smanjenja populacije komaraca. Izvor: Novosti