Pravda

"To je nesumnjivo značajan korak na koji smo se odlučili posle mnogo razmišljanja", rekla je Merkelova za TV kanal ARD. Kancelarka je ovu odluku Nemačke uporedila sa, kako je rekla, drugim "kvalitativno novim koracima" od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. uključujući i one u bivšoj Jugoslaviji ili slanje trupa u Avganistan, kao deo međunarodnih snaga, posle napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Nemačke vlade su se ranije držale principa da ne šalju vojsku u zone sukoba, ali sadašnja vlada kaže da ima prostora da manevriše i istraži i tu mogućnost, preneo je Rojters.

Pročitajte još: Merkel: Ako Ukrajina bude htela u Evroazijsku Uniju…

Britanska agencija, međutim, ocenjuje da je ova odluka u Nemačkoj kontroverzna, jer se, prema istraživanju agencije "Forsa", oko 63 odsto Nemaca izjašnjava protiv slanja oružja Kurdima. Merkelova, međutim, kaže da je situacija u severnom Iraku poseban slučaj, jer tamo "militanti Islamske države sprovode genocid naočigled svih". Upitana da prokomentariše stav opozicionih stranaka da bi oružje moglo da završi u pogrešnim rukama, Merkelova je prihvatila tu mogućnost, ali je rekla da vlasti intenzivno prate situaciju na tom polju. "Ne možemo da garantujemo 100 odsto. Ali, imamo samo dve mogućnosti. Razlozi da krenemo u akciju su prevagnuli", rekla je Merkelova. Ona je, takođe, odbacila mogućnost da Radnička partija Kurdistana (PKK), koja se decenijama bori za autonomiju turskih Kurda, dođe do nemačkog oružja. Merkelova je rekla i da uloga Nemačke u ovoj situaciji ima granice - Nemačka neće slati vojsku u Irak, iako zasad nije najjasnije da li će tamo biti poslati neki pojedinci, zbog obuke za korišćenje opreme. Nemačka ove sedmice treba da odluči koju će tačno vrstu oružja poslati. Zbog pritiska opozicionih partija, Donji dom Bundestaga će o ovom pitanju raspravljati 1. septembra, iako glasanje nije potrebno. Izvor: Tanjug