Pravda

„Stiče se utisak da su svi drugi izgubili interesovanje za istragu. Posle početnih snažnih i skoro histeričnih optužbi na račun Rusije i proruskih snaga u Ukrajini, izgleda da sada svi ćute. Mi smo, praktično, jedina zemlja koja pokušava da zadrži pažnju na ovom veoma važnom pitanju”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare. On je kazao da će Rusija nastaviti da traga za istinom, ne samo u ovom slučaju, nego i u drugim, kao što su slučaj snajperista, tragedija 2. maja u Odesi i slični događaji u Marijupolju, prenosi Itar-Tass.„Rusija neće dozvoliti da takvi zločini budu umanjeni i insistiraće na tome da oni koji su odgovorni za njih budu izvedeni pred lice pravde”, dodao je ministar Lavrov.

Pročitajte još: Asošiejted Pres: Rusija šalje artiljeriju ustanicima na istoku Ukrajine

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov najavio je još jedan humanitarni konvoj namenjen žiteljima Donjecke oblasti u građanskim ratom zahvaćenoj Ukrajini. „Uputili smo zvaničnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine, kojom ih informisali o našim namerama”, preneli su mediji reči Lavrova. Kako je istakao, za produženje pomoći ugroženima u Ukrajini založili su se i u Međunarodnom Crvenom krstu, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope… Po Lavrovu, biće učinjeno sve što je neophodno kako bi se sumnjičavost vlade u Kijevu i zemljama koje je podržavaju – a povodom priča da uz humanitarni konvoj Rusija ukrajinske pobunjenike snabdeva i teškim naoružanjem – svela na najmanju moguću meru. Ono što je, prema rečima Sergeja Lavrova, problem u Ukrajini jeste činjenica da tamo, bez jasne zajedničke komande, deluju jedinice koje su formirane i plaćene od različitih oligarha i stranaka i koje se, u skladu sa time, potčinjavaju samo onima koji ih plaćaju, što otvara ogroman prostor za ratovanje bez pravila, pa i činjenje ratnih zločina. Najupečatljiviji primer je delovanje Nacionalne garde, koju je oformio takozvani Desni sektor, profašistička politička grupacija koja ima svoje zastupnike čak i u ukrajinskom parlamentu. Osvrćući se na činjenicu da je Rusija zvanično priznala Petra Porošenka kao predsednika susedne Ukrajine, Lavrov je izrazio nadu da će on ipak učiniti sve što je moguće kako bi se ratni sukob prekinuo, a zemlja izbegla beznađe. Inače, u ruskom ministarstvu odbrane odlučili su da više ni ne pridaju pažnju stalnim pričama o upadu ruske teške vojne tehnike u Ukrajinu. Kako se do sada pokazalo, većina takvih vesti pokazala se tek kao pokušaj pojedinaca da unesu dodatnu paniku među žitelje ukrajinskih naselja uz granicu sa Rusijom. I dok traje rat u bivšoj sovjetskoj republici, za 4. i 5. septembar najavljen je samit NATO-a u Velsu, u Velikoj Britaniji. Mada će se sve glavne najavljene teme na neki način doticati ukrajinskih neprilika, Rusija, za razliku od ranijih godina, nije dobila poziv da prisustvuje ovom skupu. „U NATO-u je još u aprilu doneto rešenje o prekidu odnosa sa Rusijom”, preneo je list „Komersant” izjavu jednog neimenovanog zvaničnika NATO-a. Prema istom izvoru, učešće Rusije na samitu u Velsu bilo bi – „necelishodno”. A na spisku glavnih tema skupa su: jačanje kolektivne odbrane, važnost uravnoteženja finansijskog učešća u finansiranju alijanse od strane svih članica, razmatranje odnosa sa Rusijom uz istovremeno jačanje veza sa Ukrajinom, potom produbljivanje međusobnih odnosa unutar alijanse i, kao peto, okončanje akcija zapadnog vojnog saveza u Avganistanu. Teško je predvideti kakav će biti zaključak samita u ovako delikatnom trenutku, ali je činjenica da je Rusija svojim stavom prema ukrajinskoj krizi navela mnoge članice bivšeg takozvanog istočnog bloka da razmisle i o sopstvenoj bezbednosti. A tu bezbednost, veruju, može da im pruži jedino članstvo u NATO-u i slepo povinovanje svim pravilima ponašanja unutar ove vojne organizacije. A to podrazumeva i slanje svojih trupa na ona svetska ratišta na kojima je NATO angažovan ovoga trenutka. A jedno od svakako najdelikatnijih jeste ono u Avganistanu. NATO-u je Rusija potrebna radi snabdevanja vojnika alijanse u ovoj dalekoj azijskoj zemlji kao i u vidu koridora za predstojeće povlačenje sa tog terena. Svaka druga varijanta nosi sa sobom dodatne probleme, i što je još važnije, velike finansijske troškove kao i nesiguran prolazak kroz, u najmanju ruku, neprijateljski raspoložene teritorije. Dodajmo u vezi sa samitom u Velsu i da su se pojedine baltičke zemlje i Poljska zauzele za korišćenje evropske protivraketne odbrane protiv Rusije, dok iz Nemačke stižu pomirljivije izjave, prema kojima istočnog suseda u današnjim okolnostima nikako ne bi trebalo dodatno provocirati. Da li će novi najavljeni konvoj ruske pomoći, koji će se kretati istom maršrutom kao prethodni, privući jednaku pažnju svetske javnosti, pokazaće se onoga trenutka kada kamioni sa namirnicama i drugim potrepštinama namenjenim pobunjenim Ukrajincima krenu iz svojih stajališta. Šef ruske diplomatije Lavrov ovim je povodom izrazio nadu da vlasti u Kijevu neće praviti nepotrebne probleme, na koje je svakodnevno nailazio prvi konvoj, i da će učešće ukrajinskih pograničnih službi i službi bezbednosti ovoga puta biti u skladu sa pograničnim pravilima i dobrom voljom da se pomogne ugroženima. Izvor: Politika (S.Samardžija)