Odlukom da se novac za decu koja će biti lečena u inostranstvu prikuplja preko posebnog javno-privatnog fonda iza kojeg će stati Vlada, trebalo bi da se stane na put mahinacijama pri korišćenju novca koji je u prethodnim godinama prikupljan ovim putem. Velike humanitarne akcije rađale su velike afere.
Jednako teško kao sakupljanje novca, čini se, jeste i istražiti ko kontroliše njegovo trošenje u fondacijama i fondovima. Zakon o zadužbinama i fondacijama poveren je Ministarstvu kulture i informisanja koje, kako kažu, nadzire njegovu primenu. Fond mogu da osnuju Republika, pokrajina ili lokalna samouprava, a fondacije – pojedinci i bilo koje pravno lice. Nadzor nad zakonitošću rada fondova ima opštinski organ uprave nadležan za poslove kulture, na čijoj teritoriji se nalazi sedište određenog fonda... Kontrolu nad radom zadužbina i fondacija, u smislu finansijskog poslovanja, imaju nadležni organi, poput Poreske uprave, finansijske policije i drugih, navodi Ministarstvo kulture i informisanja. Budžetska inspekcija stupa na scenu kada se troše budžetska sredstva, objašnjavaju u Ministarstvu finansija. Nema, međutim, preciznijeg objašnjenja šta se dešava sa kontrolom trošenja novca građana. To da opštine nadziru fondove jeste tekovina zakona iz 1989. godine, dok se od 2011. godine, umesto u Ministarstvu, fondacije i zadužbine upisuju u poseban registar APR-a. "Što se tiče same kontrole, mi kao registrativni organ nemamo nikakvu kontrolu. Nadzor nad primenom Zakona o zadužbinama i fondacijama isključivo je u nadležnosti Ministarstva kulture, takođe kontrolu poslovanja same zadužbine vrši između ostalog Poreska uprava i određeni inspekcijski organi", kaže Jelena Obradović iz Agencije za privredne registre.
Pročitajte još:
Zloupotrebe su moguće iako su akcije pod lupom javnosti i sa snažnom podrškom institucija – to potvrđuju i primeri koji su se završili aferama – Fond Katarine Rebrače, kao i vladika Artemije. Nerazjašnjen je i put novca prikupljenog za lečenje Tijane Ognjanović. Činjenica da ovaj, takozvani neprofitni sektor nije jasno regulisan, otvara put zloupotrebama, kažu stručnjaci. "To je slabost neprofitnih organizacija koje bi trebalo tim izveštajima da izveštavaju donatore – da li pojedinci i firme, kako i na koji način novac troše, ta vrsta transparentnog izveštavanja je najbolja mera kontrole, jer ako se desi zloupotreba – to je već kasno", kaže Aleksandar Bratković iz Centra za razvoj neprofitnog sektora. U Srbiji ima 580 domaćih zadužbina i fondacija i 19 predstavništava stranih zadužbina i fondacija. Izvor: RTS
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
