Pravda

Prema mom mišljenju ovo je znak da prisustvujemo početku kraja EU, barem one EU kakvu smo znali (ili smo je zamišljali) do sada.Jer kada neka grupacija krene da se ponaša tako da ruši osnove na kojima počiva (a sloboda tržišta i preduzetništva su temelji EU) onda je to siguran znak da je toj grupaciji došao kraj. No, da za trenutak ostavimo EU i okrenemo se situaciji u Srbiji. Na demarš naš državni vrh odgovorio je pozitivno, odnosno država se obavezala da neće podsticati izvoz iz Srbije u Rusiju. Svakako bi se dalo diskutovati o ovakvoj odluci državnog vrha, ali težište problema nije na ovoj u osnovi lošoj odluci, već na činjenici da Srbija u ovom momentu i nema mehanizme kojima bi mogla da pomogne privredi da iskoristi priliku koja se otvorila. Hajde da analiziramo šta je to potrebno da bi se osvojilo neko tržište. Za početak mora se imati višak proizvoda i onda se on plasira na strana tržišta. Srbija danas ima nivo industrijske proizvodnje negde pedeset procenata od one koju smo imali 1989. godine. Takođe, posle gotovo deceniju i po tranzicije kroz koje su nas vodile sve postpetooktobarske vlade vodeći nas iz reforme u reformu, Srbija nije uspela da postigne ni nivo proizvodnje iz 1998. godine, a podsećanja radi to je bila godina sankcija i praktično predratnog stanja. Poljoprivredna proizvodnja koja bi mogla da nam bude izvozni adut je takođe podbacila ove godine, što zbog vremenskih uslova što zbog decenijskog nemara. Podsećanja radi, Srbija danas ima stočni fond na nivou 1910. godine, a nivo prinosa po hektaru je niži negoli što su ga naši paori imali pre četvrt veka. Datako kažem i to je nama naša tranzicija dala. Dakle, pre svega Srbijanema višak proizvoda koji može da izveze i da bi uopšte mogli i da razmišljamo o osvajanju bilo kog tržišta mi prvo treba da se pozabavimo time da konačno kao društvo i država počnemo da proizvodimo nešto.

Pročitajte još: Starac Pajsije Svetogorac: Istanbul će biti vraćen Grčkoj!

Druga važna stvar koja se mora imati ukoliko se želi povećanje izvoza jesu razvojna banka i fondovi koji podstiču privredu. Srbija danas praktično ne kontroliše finansijski sistem jer na našem tržištu posluju samo strane (komercijalne) banke, a one nisu previše zainteresovane za kreditiranje strateških razvojnih projekata, već svoje poslovanje mahom zasnivaju na kreditima za masovnu upotrebu („laki keš”). Stoga je neophodno da se pod hitno osnuje Razvojna banka Srbije koja bi bila u državnom vlasništvu i preko koje bi se subvencionisanim kreditima ciljano pomagalo privrednoj i poljoprivrednoj proizvodnji. Treća stvar koja je važna za podsticanje izvoza jeste podizanje kursa evra. Naime, Srbija već godinama održava kurs evra veštački na niskom nivou i time sa jedne strane troši devizne rezerve, dok sa druge veoma nepovoljno utiče na domaću proizvodnju. Dakle, nemoj da lažemo sebe, Srbija trenutno nema nikakve mogućnosti da poveća izvoz bilo gde. Ono što Srbija danas može i mora da uradi jeste to da nikako ne uvede sankcije Rusiji, ali i da još odlučnije krene u bilateralne dogovore sa pojedinačnim državama EU. Očigledno je da evropski narodi sve više uviđaju pogubnost briselskog koncepta EU i da žele da se redefinišu odnosi na tlu Evrope. I u suštini, naša najveća šansa kao naroda i države je u tome da budemo deo novog dogovora na tlu Evrope. Obrisi tog dogovora su se najbolje videli u odnosu Austrije, Mađarske, Italije i Slovenije po pitanju „Južnog toka”, gde su sve ove države veoma jasno stavile do znanja da nipokoju cenu neće odustati od tog projekta. Izvor: Politika (Miroslav Parović)