Pravda

Prema tvrdnjama njegove porodice, Nagaturov došao je na mesto sukoba da bi spasao pravoslavne ikone koje su bile u zgradi Doma sindikata. Niz velikih ruskih umetnika i sportista, među kojima Nikolaj Valujev, Nikolaj Rastorgujev, Josif Kobzon, Ivan Ohlobistin, Irina Rodnjina, je za večni spomen na Vadima Negaturova snimio klip u kome recituju njegove stihove iz pesama „Rab Božji“ i „Crkvena zvona“. NJemu u čast, osnovana je međunarodna književna nagrada „Kulikovo polje“, koja će se dodeljivati u kategorijama: poezija, kratka proza i esejistika. Vadim Negutarov je stvarao duhovnu, religioznu i patriotsku liriku (na ruskom i ukrajinskom jeziku), kao i satiričnu poeziju. Pisao je i tekstove za izvođače popularne muzike, a danas je najčešće slušan njegov „Marš Kulikova polja“, koji je komponovao Grigorij Solodčenko, a izvodi Marat Šavalijev. Negaturov je takođe i prevodio sa engleskog stihove popularnih pesama za ruske mjuzikle i muzička pozorišta. Rodio se 1959. u Odesi. Ostavio je za sobom tri divne kćeri. Imao je dve univerzitetske diplome – matematičara i ekonomiste. Kako sam kaže u jednoj kratkoj autobiografskoj belešci, za svojih pola veka uspeo je da bude „zidar, ložač, čuvar, naučni radnik, profesor, sovjetski oficir, inženjer, programer, milicioner, ekonomista, „profesionalni službeni putnik“ (obišao ceo Sovjetski Savez uzduž – i još češće – popreko), računovođa, menadžer, trgovac hartijama od vrednosti, finasijski analitičar i konsultant…“. Bavio se i sportom: alpinizmom, trčanjem na super-duge staze, borilačkim veštinama.

Pročitajte još:Amerika bi da trenira i naoružava ukrajinsku Nacionalnu Gardu, žestoke reakcije iz RusijeKoje zemlje će nastradati zbog sankcija prema Rusiji

Ali bio je pre svega i iznad svega ruski pravoslavni čovek, rab Božji. Čitajte njegove stihove i razumećete zašto je stradao i ko će u ovoj poslednjoj i odlučujućoj svetskoj gužvi da pobedi. BOŽIЙ RAB Я — Božiй rab. I sčastliv эtoй doleй. Я ocenen nemыslimoй cenoй. Uplačen za menя ne naglый dollar, Ne gordый funt, ne carskiй «zolotoй». Ne za vedro kamenьev dragocennыh, Ne za sunduk, gde koži i meha, Ne za edu я vыkuplen iz plena Bolezneй, smerti, straha i greha. Я iskuplen Svяtoй Hristovoй Krovью, Я polučil Lюbovь vzamen okov. Zovusь rabom… No я ne iz soslovья Unižennыh i proklяtыh rabov. Vo mne Tvorec priznal rodnogo sыna, Hotь bыl я grešen i duhovno slab. I я svoboden navsegda otnыne. No vse ž я rab… Я — dobrovolьnый rab! Я — BOŽIЙ rab, poэtomu svoboden Ot obstoяtelьstv vremeni i mest. Я s radostью nošu tavro Gospodne — Prostoй natelьnый Pravoslavnый Krest. Tot Krest — ne amulet i ne эmblema, No znamenuet žiznennый эtap, Čto я na vse ostavšeesя vremя — Smirennый dobrovolьnый Božiй rab. KOLOKOLЬNЫЙ ZVON Vnovь mirom pravit zlo, vnovь besam «nestь čisla», Vnovь svinьяmi Svяtoe popira’etsя… No tolьko zazvonя’t v Cerkva’h kolokola’ – — Vsя nečistь na Planete sodrogaetsя… U kolokolьnыh not – Božestvennый klavir I russkoe zvučanie deržavnoe. Zvonя’t kolokola’ – i slušaet vesь Mir Svяtыe perezvonы Pravoslavnыe! Zrя vre’mennыm pobedam raduetsя ad – — Eщё nastanet bitve čas rešaющiй! … A kolokolьnый zvon – toržestvennый nabat, Nas pod Horugvь Hristovu sozыvaющiй… Izvor: infoport.co