Pravda

U Srbiji su, međutim, kao i u većini zemalja istočne Evrope, bolesti srca i krvnih sudova i dalje najčešći uzrok smrti: od njih je prošle godine preminulo 53.367 stanovnika - 28.862 žene i 24.505 muškaraca! S ovom crnom statistikom smo na trećem mestu po umiranju od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza Rusije i Ukrajine. Sve češće, nažalost, te bolesti napadaju i mlade. Magistar Nataša Mickovski Katalina iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kaže za "Novosti" da je u periodu od 2004. do 2013. godine stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji opala sa 762,0 na na 744,9 na 100.000 stanovnika. Ipak, nebriga prema zdravlju, masovno uživanje u porocima kao što su duvan ili masna i slana hrana, i zdravstvena prosvećenost na takvom nivou da se mnogi hvale da čitavu deceniju nisu bili kod lekara, ima ozbiljne posledice, koje statistika beleži kroz neke druge parametre: - Stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom porasle su od 2004. do 2013. godine za 107,1 odsto - upozorava dr Mickovski Katalina. Povišen krvni pritisak, koji je jedan od glavnih uzroka propadanja krvnih sudova, ima 47 odsto odraslog stanovništva!

Pročitajte još:

(UZNEMIRAVAJUĆI VIDEO) Uništena kolona snaga DNR

Starac Pajsije Svetogorac: Istanbul će biti vraćen Grčkoj!

Prema poslednjim podacima populacionog registra, za godinu dana sa dijagnozom akutni koronarni sindrom, koji uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris, evidentiran je 22.981 slučaj, a za 5.817 pacijenata ishod je bio fatalan. Stručnjaci upozoravaju da rizik za pojavu infarkta kod muškaraca raste posle 45, a kod žena posle 55. godine života. A, rizik za pojavu šloga se udvostručava sa svakom narednom dekadom, posle 55. godine života. - U Srbiji svaki treći umrli od infarkta i svaki deveti umrli od šloga tokom 2012. godine nije napunio 65 godina života - kaže dr Mickovski Katalina. - Kod muškaraca je, u proseku, dijagnostikovan infarkt u 62. godini, a kod žena u 68. godini, dok je 49 odsto onih koji dožive infarkt mlađe od 64 godine. Nažalost, sve je veći broj onih koji dožive srčani ili moždani udar u dvadesetim i tridesetim godinama. Za tri godine registrovali smo devet akutnih koronarnih slučajeva kod mladih uzrasta 18-19 godina! Zahvaljujući boljoj dijagnostici i terapiji, u Srbiji je za 10 godina smrtnost od cerebrovaskularnih bolesti smanjena za 18,7 odsto. Ipak, moždani udar je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, jer svake godine od 21.000 do 24.000 ljudi doživi šlog, trećina njih umre, a trećina onih koje bolest pogodi ostanu invalidi, nesposobni za samostalan život. Sa oko 3.000 moždanih udara na milion stanovnika, što je dvostruko više nego, recimo, u Švajcarskoj, Srbija je u samom svetskom vrhu. Iako u mnogim slučajevima moždani udar nastupa baz ikakve najave u vidu simptoma koji bi ranije upozorili na probleme s krvnim sudovima, ako se na vreme reaguje, ima spasa. Zato je važno da lekari hitne službe koji prvi stižu do pacijenta budu svesni kolika je njihova uloga u zbrinjavanju pacijenata sa akutnim moždanim udarom, a na to je na predavanju u amfiteatru Urgentnog centra ukazala profesor LJiljana Beslać Bumbaširević, načelnik Odeljenja urgente neurologije. - Iako je moždani udar prvenstveno bolest starih, u zemljama poput naše, svaki peti oboleli ima manje od 45 godina - upozorila je ona. - Postoji lek koji drastično smanjuje invaliditet i poboljšava kvalitet života, ali pod uslovom da ga pacijent dobije u prva tri sata od početka simptoma. Izvor: Večernje Novosti