Pravda

Ali, epidemije infektivnih bolesti, kako virusnih, tako i bakterijskih, upozoravaju nas da o ovim bolestima, njihovoj prevenciji i traženju novih lekova mora mnogo više da se misli. Trenutno aktuelna epidemija ebole, od koje je do sada umrlo više od 1.300 ljudi, i od koje strahuje skoro čitav svet, potvrđuje da se i same infektivne bolesti menjaju i postaju zaraznije i opasnije po ljudski rod. Načini komunikacije, putovanja i činjenica da je svet „globalno selo“, čine da se infektivne bolesti prenose i u one krajeve sveta gde ranije nisu mogle da stignu, upozoravaju epidemiolozi. Infektolozi, pak, objašnjavaju da se srž problema krije u tome što se i sami uzročnici, bakterije i virusi i njihov genetski materijal - menjaju!

Pročitajte još:

Komandir ukrajinskog bataljona „Donbas“ : Izdali su nas političari i vojni vrh

Evo kako je nastradao Stevan Sinđelić

- Moramo da se probudimo i shvatimo da infektivne bolesti nisu nestale, da nam se vraćaju neke stare, da imamo sve više infekcija, a da nam preti pojava i potpuno novih nepoznatih infektivnih bolesti - upozorava profesor dr Mijomir Pelemiš, infektolog i klinički farmakolog, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. * Kakva je trenutna situacija? - U ovo vreme aktuelne su razne infektivne bolesti, a najčešće su crevne infekcije, kako one uzrokovane bakterijama, tako virusne. Kada su u pitanju bakterijske infekcije, najčešće su uzročnici salmonela, šigela i ešerihija koli, koja izaziva putničke prolive. Od virusnih infekcija, najviše ima onih uzrokovanih norovirusima. Leti (a posebno u okolnostima poremećenog vodosnabdevanja) češća je pojava i hepatitisa A (zarazne žutice). U ovom periodu se pojačano javljaju i bolesti koje prenose komarci (groznica Zapadnog Nila), krpelji (Lajmska bolest) ili glodari (hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom).* Strahovali smo od epidemije virusa Zapadnog Nila posle poplava, a do nje, ipak, nije došlo. - Prošle godine smo imali epidemiju izazvanu ovim virusom. Ove godine, iako smo imali blagu zimu, hladnije leto i velike poplave, dakle sve uslove za epidemiju, epidemije nema. Zasada imamo samo pojedinačne slučajeve oboljenja, koje je najopasnije za teške hronične bolesnike i starije osobe. Kako kod većine zaraženih bolest prođe asimpomatski, verovatno u tome leži razlog izostanka epidemije: prošle godine veliki broj ljudi je došao u kontakt sa zaraženim komarcima i praktično bez simptoma preležao bolest. Uz to treba naglasiti da ne nosi virus svaki komarac, krpelj, buva, i da samim tim nije svaki ubod infektivan. * Nije bilo ni povećanja crevnih zaraza. - Za to je najzaslužnija dobra organizovanost zdravstvenog sistema, odličan rad svih službi uključenih u zbrinjavanje ove katastrofe i posebno dobar rad službi za prevenciju zaraznih bolesti. Oni su bili na terenu i edukovali stanovništvo kako da se čuva od infektivnih bolesti, koje higijenske mere da preduzima. Tako da zasada nismo imali očekivane epidemije. * Koje su to „nove“ infektivne bolesti koje sada viđate u većoj meri? - U poslednje vreme aktuelne su uslovno rečeno „nove“ bolesti poput tuberkuloze, pseudomembranoznog kolitisa i problemi sa različitim infekcijama koje prouzrokuju multirezistentne bakterije. Tuberkuloza je bolest koja nije iščezla. Javlja se uglavnom zbog smanjene otpornosti organizma, dok loši životni uslovi nisu više od tolikog značaja, a sve je veća otpornost bacila tuberkuloze na postojeće antituberkulozne lekove. Ono što je posebno važno istaći je da treba imati na umu pojavu sve većeg broja obolelih od vanplućne tuberkuloze, (tuberkuloza bubrega, jajnika, jetre, slezine, limfnih žlezda), koja se mnogo teže otkriva i leči. * Šta se promenilo u uzročnicima infektivnih bolesti, pa se opet susrećemo sa epidemijama? - Prema najnovijim stručnim podacima, smatra se da dolazi do izmene genetske strukture virusa i zbog toga nastaju epidemije, koje se razlikuju od onih u prethodnim decenijama, jer je uzročnik promenio svoju građu i postao virulentniji. Primer za to su virusi gripa koji su prethodnih godina pogađali svet (H5N1 i H1N1). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije virus koji je doveo do pojave epidemije ebole u zapadnoj Africi ove godine takođe je izmenio svoju genetsku građu i tako postao opasniji, lakše se širi i izgleda da dovodi do veće smrtnosti. I znatno je teže kontrolisati epidemiju. * Da li nam, uslovno rečeno, veća opasnost preti od virusa ili bakterija? - Za neke virusne bolesti nemamo terapiju koja deluje na uzročnika, već je lečenje samo simptomatsko. Za druge kao što su herpes virusne infekcije, grip, HIV, neki virusni hepatitisi terapija postoji, a za još neke bolesti terapija je predložena i u procedeuri je uvođenja. S druge strane, iako imamo problem sa sve većim brojem bakterija otpornih na antibiotike, i dalje imamo na raspolaganju veliki broj ovih lekova.   * Bakterije otporne na većinu ili sve postojeće antibiotike su velika opasnost za čovečanstvo. - I u našoj zemlji imamo pojavu bakterija otpornih na sve antibiotike, ali stanje još nije zabrinjavajuće, kao što je u nekim zemljama u svetu. Takođe u stalnom je porastu broj gljivičnih infekcija, koje polako postaju sve veći problem zdravstvenog sistema. Kako je prevencija uvek bolja od lečenja trebalo bi raditi na razvoju novih vakcina za određene bolesti koje ugrožavaju ljudsku populaciju, a postojeće vakcine redovno primenjivati prema kalendaru vakcinacije. * Zašto dolazi do sve veće otpornosti bakterija na antibakterijske lekove? - Jedan od glavnih razloga je neracionalna primena antibiotika, kao i neblagovremena dijagnoza bolesti. I bakterije, kao i virusi, menjaju genetsku građu. Na primer, kod pseudomembranoznog kolitisa, proliva koji nastaju posle duge i neracionalne upotrebe antibiotika, bakterija Clostridium difficile je izmenila građu i postala patogenija. Da bismo smanjili ovu opasnost, potrebno je sprovoditi strogu kontrolu propisivanja antibiotika, da lekari rezervne antibiotike čuvaju za najteže bakterijske infekcije, a za lakše da koriste stare i proverene anbitiotike. Novih antibiotika nema dovoljno na tržištu, a neće ih skoro ni biti u većem broju, jer za razvoj samo jednog novog leka treba više od 10 godina. Izvor: Večernje Novosti