Pravda

Kosačov, koji je u rangu zamenika ministra inostranih poslova, na čelo ove velike vladine agencije, formirane pre šest godina, stupio je 2012, odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina. Najvažniji zadatak agencije je da metodima meke moći „popravlja imidž Rusije u svetu”, odnosno da bude pandan američkom USAID-u. Za tu svrhu, ruska država ulaže stotine miliona dolara u projekte finansirane preko „Rossotrudničestva”. – Veliku ulogu u našim odnosima igra tvrda i nedvosmislena ruska pozicija po pitanju Kosova, na osnovu našeg shvatanja temeljnih principa međunarodnog prava i, naravno, veoma specifičnih, tesnih i prijateljskih odnosa sa Srbijom, koju nismo mogli da ostavimo u nevolji koja ju je snašla. Ne vidim nikakve prepreke koje bi mogle da stanu na put daljem razvoju dobrih odnosa. Videli smo da je poseta vašeg premijera Vučića imala veoma visoku političku notu, a ako dođe do posete predsednika Putina, to će biti važna etapa u razvoju naših odnosa. Nedavno je održana donatorska konferencija za Srbiju i od EU smo dobili oko 100 miliona evra. Ruski spasioci su, tokom majskih poplava, prvi pritekli u pomoć, ali nije bilo novčanih donacija? Vi treba time da se bavite, kao šef „Rossotrudničestva”, koje je zamišljeno kao ruski USAID... Dobro ste uočili trenutak, jer mi upravo treba to da postanemo. Predsednik je 20. aprila odobrio novu koncepciju državne politike Rusije u ovoj sferi. Prvi put su formulisani geografski prioriteti. Na prvom mestu su zemlje ZND-a, a na drugom one s kojima Rusiju povezuju posebni istorijski odnosi i interesi u savremenom svetu. Srbija apsolutno pripada ovoj drugoj kategoriji i siguran sam da će imati dostojno mesto u programima koje će Rusija narednih godina izrađivati u sve većem i većem obimu. Kada će se to desiti? U najboljem slučaju od sledeće godine. Ne treba zaboraviti da je Rusija već pripremila tako krupne projekte kao što je „Južni tok” i obnova srpske železnice. Ruski kopredsednik Međuvladine komisije, ministar energetike RF Aleksandar Novak, rekao je da je Rusija spremna na direktne investicije veće od pet milijardi dolara. To je veliki doprinos razvoju Srbije. „Južni tok” je u poslednje vreme kao na nekoj klackalici? Ako se nalazi na klackalici, to nije krivicom Rusije. Nisu svi naši partneri u stanju da ispune svoje obaveze i mi možemo zbog toga samo da žalimo. Da nema spoljnog pritiska na naše partnere, „Južni tok” bi već odavno imao jasnu i nespornu perspektivu. Nažalost, suočeni smo sa spoljnim pritiskom od strane zemalja koje ne žele realizaciju ovog projekta. U Srbiji ima onih koji kažu da smo poklonili Rusima NIS, u zamenu za „Južni tok” koji neće biti izgrađen? Teško je komentarisati tvrdnje koje nisu istinite, kao što je ta da je poklonjen NIS. Mi u Srbiji imamo uzajamno korisnu saradnju, niko nikoga ne primorava ni na šta. Srbija je, zbog njene želje za saradnjom s Rusijom, izložena najvećem mogućem pritisku i iskreno verujem da će imati dovoljno dalekovidosti i pravilnog shvatanja sopstvenih nacionalnih interesa kako bi taj pritisak izdržala. Orijentisati se na to da vam je neko obećao 100 miliona evra, kako ste rekli, i na toj osnovi graditi strategiju zemlje za decenije unapred prilično je opasno. A šta je bolje? Bolje je orijentisati se na sopstvene nacionalne interese. Ako je Srbija spremna da napusti svoj nacionalni identitet, svoj suverenitet i ekonomske interese, to će biti njen izbor. Nije „Južni tok” jedini projekat. Izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju omogućuje fantastične projekte, ne manje vredne od gasovoda. Siguran sam da će se rusko tržište sada mnogo više otvoriti za srpske poljoprivredne proizvode. Strateški interes Srbije je da očuva svoju nacionalnu privredu i duhovni i kulturni identitet. Sve to može veoma uspešno da se očuva kroz saradnju s Ruskom Federacijom. Zapad nam kaže – ako ne uvedete sankcije Rusiji, posledice će biti užasne. Rusija kaže – ako to učinite, posedice će biti veoma loše. Ako Srbija bude učestvovala u sankcijama koje su u interesu drugih zemalja, posledice će biti sasvim predvidive. Tim pre što su autori tih sankcija zemlje koje nemaju velikih interesa u saradnji s Rusijom, mislim na SAD. Vidimo da Evropa ima mnogo nijansiraniji pristup sankcijama, dok Amerika vrši sumanuti pritisak na partnere iz NATO-a i na takve zemlje kao što je Srbija. Kao što sam rekao, vi treba da odlučite da li ćete svoje interese ustupiti za 100 miliona evra ili neku drugu sumu, ne obraćajući pažnju na interese koje ćete imati 2040. ili 2050. godine. Kako da znamo šta će tada da bude? Američki strateg Zbignjev Bžežinski tvrdi da je Rusija slaba i da SAD treba da uzimaju u obzir jedino Kinu? Da je Rusija slaba, nju bi ignorisali i išli dalje. To, koliki je sada pritisak stvoren povodom Rusije svedoči da je ona realan faktor svetske politike. I to veoma razdražujući faktor, posebno na Zapadu, jer naše pozicije povodom Kosova, Iraka, Sirije, Irana i mnogih drugih zemalja remete planove grupe zapadnih zemalja da projektuju svet u skladu sa svojim interesima. Rusija je za njih veoma ozbiljan problem. I tu je gospodin Bžežinski neiskren jer se mi protivimo određenim centrima moći koji svoje sopstvene interese pokušavaju da predstave kao interese čitavog čovečanstva. Kuda onda to sve vodi, ako se zna da ukrajinski problem preti, u najmanju ruku, izbijanjem energetske krize u Evropi? Kriza u Ukrajini bi se odavno završila kada bi njeno rukovodstvo bilo spremno na dijalog sa svojim sopstvenim narodom. Mi se ne mešamo. Da naša saradnja sa Zapadom zavisi samo od ekonomskih rezona, ona bi bila sačuvana. Ako Ukrajina ne može da plaća za gas, ona će morati da ga zahvata iz količina koje su namenjene evropskim potrošačima. A to će dovesti do rasta cena. Mi svi sedimo na buretu baruta zbog Ukrajine, ona preti da raznese čitavu saradnju u Evropi. Spekuliše se da u ruskom rukovodstvu postoje dve grupe. Jedna koja smatra da se treba umešati u ukrajinski sukob i druga koja je protiv toga? Siguran sam da su oni koji sada oponiraju Rusiji veoma zainteresovani da isprovociraju nekakav raskol. Stav onih koji donose odluke u Rusiji vođen je samo zahtevima koji proističu od ruskog društva. Oni koji pokušavaju da predsedniku predlažu varijante koje ne uzimaju u obzir raspoloženje javnog mnjenja očigledno ne treba da se nalaze na svojim pozicijama. Imate u vidu da je javno mnjenje protiv intervencije u Ukrajini? Postoji tu mnogo faktora, ali skoro 90 procenata podržava poziciju koju je zauzeo predsednik Putin. Mnogima nije jasno u čemu se zapravo sastoji ta pozicija? Predsednik je više puta izneo svoju poziciju i ona se sastoji u tome da se prekine primena vojne sile. Ako se sećate, on se zalagao da referendumi o nezavisnosti budu odloženi i on stalno traži da se Ukrajina pomeri od logike vojnog sukoba, ka političkom dijalogu. I Janukoviča smo pozivali da se uzdržava od primene sile, kao što pozivamo i Porošenka. Tu se naša pozicija nije ni najmanje promenila, za razliku od Zapada čiji se stav radikalno promenio i sada podržava upotrebu sile. To je potpuno nepošteno i nepravedno prema ukrajinskom narodu. Mnogi su zabrinuti da nasilje u Ukrajini može da dovede do izbijanja trećeg svetskog rata i odgovornost za to prebacuju na Rusiju? To je deo političke igre kada se na Rusiju baca odgovornost. Nasilje je posledica isključivo pogrešne politike ukrajinske vlasti. Recimo, u Kijevu postoji oko 500 škola, i u vreme raspada SSSR-a bio je otprilike podjednak broj ukrajinskih i ruskih škola. Danas u Kijevu ima samo sedam ruskih škola, od nekadašnjih 250, a da se sastav stanovništva u međuvremenu nije promenio. Zato jedino ukrajinske vlasti mogu da zaustave krizu, ako preispitaju svoje pogrešne odluke prema ruskojezičnom stanovništvu. Što se tiče trećeg svetskog rata, ja ne bih toliko dramatizovao situaciju. Rusija je očuvala svoj nuklearni potencijal i on je veoma snažan faktor obuzdavanja rizika ove vrste. Bukvalno pre nedelju dana na zasedanju Saveta bezbednosti Rusije predsednik je rekao da pretnje takvih razmera za sada nisu prisutne. Za sada? Ko može sa sigurnošću tako nešto da predvidi? Pogotovo u uslovima kada naši oponenti u svetskoj politici veoma često postupaju na način koji nije u skladu sa zdravim smislom i normalnom ljudskom logikom, već s manijakalnom željom da se u svetu uspostavi model gde odluke donose samo oni. To su samo njihove iluzije da su oni jaki, a mi slabi i da je ta situacija nepovratna. Rusija se zalaže za principe pravednosti i međunarodnog prava u svetu, a protiv monopola grupe država da upravlja svetom.