LONDON - Za Britaniju je bolja opcija da izađe iz Evropske unije nego da ostane u nereformisanoj 28-članoj zajednici, smatra gradonačelnik Londona Boris DŽonson, koji veruje da bi premijer Dejvid Kameron trebalo da bude "hrabriji" u zahtevanju boljeg sporazuma da bi ta zemlja ostala u evropskom klubu.
"Kada pogledate koliko košta socijalna politika EU, ekonomsku stagnaciju, beskrajnu apsurdnost nekih briselskih propisa, jasno je da dolazimo do tačke kada bi bilo bolje napustiti nereformisanu Uniju nego ostati u njoj", napisao je gradonačelnik Londona u autorskom tekstu za britanski list "Dejli telegaf" (The Daily Telegraph). Prvi čovek britanske prestonice izneo je ove komentare uoči objavljivanja izveštaja koji će u sredu predstaviti njegov viši ekonomski savetnik DŽerard Lajons, a čija će glavna poruka biti da je izlazak iz EU "definitivno održiva opcija" za London, pošto bi britanska privreda i po izlasku nastavila da beleži rast od 615 milijardi funti u narednih 20 godina. Očekuje se da će DŽonson odobriti plan reforme EU u osam tačaka koji će izneti Lajons, za koji se veruje da će tražiti više u poređenju sa zahtevima koje je do sada izneo Kameron u vezi sa ponovnim pregovorima o članstvu Britanije ukoliko konzervativci pobede na opštim izborima iduće godine, navodi londonski dnevnik "Gardijan" (The Guardian). U autorskom tekstu za "Dejli telegaf", DŽonson navodi da nema sumnje da Britanija može da povede pokret za promene u EU, ali upozorava da će morati da nadogradi saveze sa reformski orijentisanim partnerima i zadobije podršku istočnoevropskih zemalja koje podržavaju slobodnu trgovinu. "Mi, evroskeptici možemo da ukažemo Poljskoj da su evropske bezbednose garancije prilično bezvredne i da bi zaštita na kraju mogla da dođe iz NATO ili Amerike", navodi DŽonson, dodavši da je, takođe, moguće ubediti Varšavu da se EU može i znatno poboljšati i da nema potrebe za tolikim propisima i zakonima. Očekuje se da će Lajonsov izveštaj obuhvatiti zaljučke prema kojima bi londonski BDP od 350 milijardi funti, koji čini petinu britanske ekonomije, do 2034. porastao na 640 milijardi funti ako Britanija ostane u reformisanoj EU orijentisanoj ka trgovini sa svetskim tržištima u usponu. Ukoliko bi Britanija istupila iz Unije, a nastavila sa svojom politikom otvorenosti prema tržištima, londonski BDP bi i u tom slučaju porastao na 614 milijardi funti. S druge strane, ako Britanija ostane u nereformisanoj EU, BDP Londona bi mogao da dostigne samo 495 milijardi funti u istom periodu.
Pročitajte još:Tiha pobuna naprednjaka protiv VučićaAmerički špijunski avion pobegao od ruskih lovaca
Da u Britaniji evroskepticizam uzima maha govori i činjenica da je polovinom jula Kameron sproveo sveobuhvatnu rekonstrukciju vlade, najveću od kako je 2010. preuzeo dužnost premijera, a među najvećim promenama je - imenovanje evroskeptika filipa Hamonda za novog šefa diplomatije. Imenovanje Hamonda, prvog šefa britanske diplomatije koji je javno rekao da će glasati za izlazak Britanije iz EU ukoliko Londonu ne budu vraćena određena ovlašćenja, predstavlja jasnu poruku ostatku Evrope o britanskom stavu, ocenili su tada evropski mediji. Hamond je poručio da ne želi da pretnjama započne pregovore sa EU, ali da je odlučan u nameri da zaštiti britanske interese, uoči referenduma o povlačenju iz EU, planiranog za 2017. godinu. Izvor: Tanjug
Slobodan Antonić: Kako je srpski nacionalizam srušio nadstrešnicu 
