Pravda

Koliko je naša ekonomija, a s njom i svaki građanin Srbije, u krizi, možda ne govore toliko bruto domaći proizvod i javni dug koliko podaci o sumi plata koje se isplaćuju svakog meseca. Od ukupne sume plata zavisi i koliko će se u nekoj državi novca potrošiti na hranu, garderobu i koliko će se uložiti u kupovinu stanova, automobila i svega ostalog što bi moglo podstaći potrošnju, a lančanom reakcijom pogurati i domaću proizvodnju, rast BDP-a, a to bi sve, opet, napunilo državnu kasu... Dakle, suma plata u velikoj meri pokazuje koliko smo ekonomski pali od početka krize, a pad je popriličan. Po podacima do kojih je došao „Dnevnik”, od maja 2008. godine do maja ove godine mesečna suma plata pala je u Srbiji čak 114 miliona evra, a to znači da godišnje zarađujemo čak 1,37 milijardu evra manje. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u maju 2008. godine u Srbiji je bilo 2.006.047 zaposlenih, a prosečna plata 31.086 dinara. Kada se to sabere, ispada je mesečna suma zarada bila oko 62,4 milijarde dinara. Pošto je kurs bio oko 82 dinara za evro, jasno je da je ukupno za plate isplaćivano oko 761 milion evra. Ovoga maja u Srbiji je bilo 1.696.834  zaposlenih, a prosečna plata 44.184 dinara, što znači da je ukupna suma zarada bila oko 75 milijardi dinara. Preračunato, to je oko 647 miliona evra, a kada se podvuče crta, jasno je da zaposleni u Srbiji sada imaju 114 miliona evra manje za mesečnu potrošnju nego pre početka ekonomske krize. Kada se kaže 114 milona evra, to nekima i ne izgleda mnogo, ali ako se napravi poređenje, to znači da je za godinu i po „ušteđeno” toliko para da bi se moga kupiti „Telekom Srbija”, čija se vrednost procenjuje između 1,5 i dve milijarde evra. Za te novce bi se mesečno moglo kupovati po 2.500 novih stanova, kao i oko 7.600 automobila „fijat 500-L”. Godišnja suma plata u Srbiji, dakle, manja je gotovo 90.000 novih „fića” iz Kragujevca. Podaci o platama pokazuju i zašto su nam lokali i poslovni prostori sve prazniji, zašto se zatvaraju prodavnice i firme. Da suma zarada neće ostati ni na ovom nivou jasno je iz najava iz Vlade, ali i po računici eksperata. Iz Vlade najavljuju smanjenje zarada u javnom sektoru od deset odsto. To ne znači ništa drugo nego da će država uštedeti 236 miliona evra, to jest, tolika će automatski biti manja godišnja suma plata. Mesečno to je smanjenje za oko 20 miliona evra. Ukoliko bi se pak prihvatio plan Fiskalnog saveta i bivšeg ministra finansija Lazara Krstića i smanjenje od 15 odsto, suma zarada na godišnjem nivou bila bi 354 miliona evra manja, a mesečna oko 30 miliona.

Pročitajte još:Ovo su pet prvih mera novog ministra finansijaGubimo najmanje 50.000 evra po IT inženjeruBaba Vanga: Osmi vladar Rusije po imenu Vladimir će postati gospodar sveta

Prosek gotovo isti Podaci o sumi zarada pokazuju i da su prosečne plate iskazane u evrima bile gotovo identične u maju 2008. i u istom mesecu ove godine. To pokazuje da je do pada sume zarada došlo zbog izgubljenih radnih mesta, a ne zbog kresanja prosečnih zrada. Ako se sudi po podacima Republičkog zavoda za statistiku, za šest godina krize izgubljeno je malo više od 300.000 radnih mesta, to jest toliko ljudi manje prima platu. Izvor: Dnevnik