Ovaj bataljon se zove "Duh". Oni su mali, ali su spremni da idu do kraja. O tome i kakvo je oružje borbene milicije Donbasa, borbenost i odnos snaga, rekao je za RIA Novosti pomoćnik komandanta bataljona "Duh", Vladimir Ctepanov.
- Ko je u Vašim redovima, kao dobrovoljac? - Većina pripadnika milicije - su lokalni ljudi. Ima nas iz Odese, Harkova, Hersona, Nikolaeva. U našem bataljonu, mnogi su rudari, rade sa poljoprivredom, preduzetnici, zbog rata izgubili mali biznis. Mnogi mladi do 35 godina starosti koji nisu izabrali Pepsi i bore se za svoju zemlju. Uzeo sam oružje da zaustavim fašiste. Borimo se za svoj narod, svoju zemlju, svoj jezik i religiju. Naš najmlađi borac ima 21 godinu. Najstariji - 60 godina. Ne samo da su oni sami u borbi, momci takođe uče početnike. - Koliko treba da se od mirne profesije pripremi borac? - Početnike pripremaju bivši ukrajinski vojnici čiji je broj porastao u redovima milicije. Ne uči se dugo - gađanje iz pušaka, mitraljeza i minobacača uče oko četiri dana, nedelju dana studija treba za snajperiste. Bacanje pridošlica na "mlevenje mesa" nije dozvoljeno, generalno pokušavamo da izbegnemo "brusilice". - Kakvo je u ovom trenutku stanje snaga ukrajinske vojske i milicije? - Sada imamo različite vrste lakog naoružanja, minobacača, raketnih granata, teško naoružanje ne. Malo pancira, sve to zarobljeno. Tu je "patka" - "amfibija", na koju smo stavili teške mitraljeze. Oprema, tehnika, broj boraca ukrajinske trupe superiorniji je od nas u desetinama puta, na nebu, na njima je apsolutna dominacija. Ali gubici imaju udeo u borbi obično negde pet puta više. Osim toga, mi smo lokalno civilno stanovništvo i to je od ogromne pomoći. - Da li je moguće da osvoje miliciju? - Imamo više borbenosti. Mi se borimo na svojoj zemlji. Hvaljeni "ideološki" Nacionalni gardisti izbegavaju direktne konfrontacije. Znaju da neće stajati na ceremoniji ovde. A mi znamo da se Nacionalna garda iza regruta i pucanja povlačila. Znamo o uništenju porodice i volontera koji su ih podržali. Niko, uzgred, ne zna šta se dešava u Slavjansku - grad je blokiran, dolaze samo fragmentarno informacije o represiji i filtraciji logorima iza bodljikave žice. Na naši punktovima su uvek napisane reči "Zapamti Odesu". I rudari - oni su u vreme mira svaki dan išli ka smrti. Ne boj se. - Da li vas podržavaju svi lokalni civili? - Naravno, ima i onih koji izražavaju drukčije tvrdnje, ali ih je malo. Nema represalija protiv onih koji nisu zadovoljni. Neki deluju kao da rat uopšte nije počeo. Na primer, oni pod granatama kopaju bašte. Ili počne minobacačko granatiranje naselja i seljak sedne na moped i vozi da napravi snimak. Da ga zaustavimo, rekavši da je opasno, a on kaže, "Treba da nahranim svinju".
- Mnogi od milicija tvrde da se bore protiv stranih plaćenika. Da li je to tačno? - Plaćenici sa Zapada se ni ne kriju. Na primer, znam da su došli Poljaci, idu u bitku sa svojim uređajima i njihovim ekipama: avionima i tenkovima. Tehnika Istočne Evrope danas dolazi u Kijev. Dakle, baciće na nas sva nova oklopna vozila, uprkos činjenici da su brojčano ogromni. Oni se bore protiv nas, ovako: ukopavaju se, zatim "Grad" i haubica po proizvodnom sektoru, gde su primetili tragove milicije, a zatim naprave čišćenje snaga pešadijom. Ali u ovim sektorima milicija je dugo nedostupna. Sada neprijatelj uči da koristi različite vrste oružja, od početka rata upotreba kasetnih bombi i fosfora ne postoji, oni su tada korišćeni. Ukrajinska vojska i oni koji je podržavaju sada vežbaju za invaziju na Krimu. Tehnika, koja se bori protiv nas, će se koristiti na Krimu. Rusija ne može da bude uvučena u rat u Donbasu, zato pokušavaju da se to napravi preko napada na poluostrvu.
Pročitajte:Dugin: Ako uzmu danas Donbas, sutra će cilj biti KrimPOROŠENKO: Donbas je pod našom kontrolom
- Ima li mnogo ruskih dobrovoljaca? - Protok volontera iz Rusije se nedavno povećao, mada im se ne plaćaju plate, samo sponzorstva i humanitarne pomoći. Vide da je teško za nas. Oni dolaze iz gotovo svih regiona, većina onih koji imaju na jugoistoku Ukrajine rođake. Posebno mnogo dobrovoljaca iz Rostovske oblasti, oni imaju tu više rođaka. - Da li je moguće sada da se zaustavi rat na jugo-istoku Ukrajine? - Ne. Ako će biti u mogućnosti da postignu neku vrstu mirovnog sporazuma, i dalje je malo vremena. U narednoj godini će biti još gore, više vremena za obuku i dopremanje sredstava Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Nacisti u zapadnoj Ukrajini nisu pali sa neba, oni su "obrazovani" dvadeset godina. Mi i naše porodice smo za njih - samoubistvo. Zbog toga je neophodno da se isteraju nacisti. Deo intervjua preuzet sa
RIA Novosti