Pravda

Jasno je da Kijevom diriguje Bela Kuća i da po svemu sudeći sankcije protiv Rusije koristi sa ciljem "ispiranja mozga" evropskim liderima i stavljanjem u bezizlaznu anti-rusku situaciju i poziciju zemlje Evrope. O tom uticaju na Kijev svedoče razne stvari poput odlaska direktora CIA u Kijev posle čega su i počele vojne akcije naspram proruskih snaga i čime je miniran zapravo tada postignuti dogovor o "većoj decentralizaciji" vlasti za šta se zalagala Rusija i što je kampanjski ponavljao Sergej Lavrov, a Kijev prihvatio - čime je praktično dogovor o mirnom rešenju već bio nadohvat ruke. Već su uticajni američki analitičari poput Pol Krejg Robertsa i na samom početku konflikta nazivali naivnom ideju i verovanje da SAD ne želi rat sa Rusijom. Roberts je nedvosmisleno tvrdio da administracija Bele Kuće nema drugi izlaz do pravljenja "trećeg svetskog rata". Roberts je tada nazvao fatalnom greškom politiku Rusije koja teži pronalaženju mirnog i diplomatskog rešenja. SAD tu mirotvoračku politiku i napore Rusije koristi samo da zauzme što bolje vojne pozicije naspram Rusije i ruske teritorije, pisao je tada Roberts. U Vašingtonu ne postoji dobra volja, postoji samo lažljivost, istakao je on, a u Evropi je važniji novac od ljudskih vrednosti i vrednosti ljudskih života. Vašington ne želi mirno rešenje, tvrdi Roberts. Ono što vidimo u poslednjih nekoliko dana potvrđuje tačnost ovakve percepcije geopolitičke stvarnosti. Rusija se već neko vreme optužuje da destabilizuje Ukrajinu i da pruža podršku proruskim snagama, ali u poslednjih nekoliko dana podumklo na videlo izlazi i pokreće se kampanja koja Rusiju predstavlja pretnjom koju nije moguće zaustaviti nikako drugačije do vojno. Oana Lugesku, portparol NATO alijanse, danas je izjavila da su u ovom savezu sigurni da će Rusija uvesti vojsku na teritoriju Ukrajine. Ovo itekako može biti pročitano kao pripremanje terena za vojni udar na Rusiju. DŽoš Ernest, portparol Bele Kuće, gotovo istovremeno, novinarima je juče izjavio da "sankcije protiv Rusije nisu dovoljno efikasne". „Politika Ruske Federacije nije promenjena pritiskom kroz sankcije.“ – rekao je Ernest. „Mi smo pozvali Rusiju da prekine učešće u destabilizaciji Ukrajine i da utiče na pobunjenike na istoku zemlje da prekinu sa vatrom, kako bi se došlo do diplomatskog rešenja konflikta.“ – kaže on. „Međutim, mi u tom pravcu nismo videli nikakve akcije Rusije. Ekonomske sankcije nisu efikasne.“ – kaže Ernest otvarajući jasno politički prostor za "druge vidove pritiska".

Pročitajte još:ARGUMENT: Amerikancima prvo oduzeti fabrike – to će biti dobra lekcija za Evropljane

Donald Tusk, premijer Poljske, takođe je tvrdio da će Rusija izvršiti "invaziju na Ukrajinu", a ministar spoljnih poslova Poljske, Radoslav Sikorski, u intervjuu za Vašington Post, rekao je da je Poljska predložila SAD-u i NATO-u da američke vojne snage budu razmeštene na teritoriji Poljske u oblastima koje su bliske granici sa Ukrajinom. Poljska je među evropskim zemljama najveći zagovornik tvrdog vojnog odgovora Rusiji. U javnost je pre mesec-dva procurela i informacija da je DŽefri Pajeta, američki ambasador u Kijevu, na tajnom sastanku sa kijevskim vlastima tražio da pravac njihove politike bude traženje Krima nazad u okvire Ukrajine. On je to uslovio uskraćenjem pomoći SAD ekonomiji Ukrajine i postavio kao prioritet. Posle toga, najčešće izjave Petra Porošenka su upravo bile obojene "krimskom porukom". Sve ovo jasno ukazuje da teza Pol Krejg Robertsa, posebno uzimajući razvoj Evroazijskog Saveza i jačanje BRIKS-a, ostaje kao najrealnija opcija koja sledi u budućnosti, a to je izazivanje opšteg globalnog haosa vojnim udarom na Rusiju. Evroazijski Savez, jačanje rusko-kineskog saveza, jačanje BRIKS bloka su nezaustavljivi procesi koji će za evro-atlantski blok, a na prvom mestu SAD, predstavljati istorijsku prekretnicu i slobodno možemo reći - krah. Zbog toga se slobodno može reći da su SAD "zver u kavezu" i da je sasvim izvesno da svoj izlaz mogu videti u pometnji svih ovih procesa, a jedini način da naprave stvarnu pometnju ovih tekućih geopolitičkih procesa jeste opšti globalni rat. Ukoliko u narednim danima budu ubrzano slate poruke o "neefikasnosti sankcija", vojnoj pretnji Rusije i slične poruke koje uvode u novi diplomatski diskurs i vrstu "dijaloga" Zapada i Rusije, onda možemo biti gotovo sigurni da je reč o dijalogu koji se može nazvati samo jednim imenom, a to je "predratni". Izvor: Pravda (V.C.)