Pravda

- Razradili smo nekoliko scenarija za sankcije s obe strane, EU i Rusije, kao i nekoliko scenarija kojima ćemo umanjiti negativne posledice - kaže predsednik Uprave Podravke Zvonimir Mršić, koji tvrdi kako, ako je suditi po carinskim brojevima, njihovi proizvodi ipak nisu na popisu. Ali, ističe kako način na koji će se u praksi interpretirati novi propisi ostaje pod znakom pitanja. - Rusija je jedno od tržišta na koje smo stavili poseban naglasak i na koje smo ozbiljno računali ove godine. Tamo  smo prošle godine ostvarili 20-postotni rast, a istu stopu rasta imali smo i u prvoj polovini ove godine, ali je rublja u šest meseci oslabila 24 posto pa to nije bilo vidljivo u kunskim vrednostima. Takav rast velikim je delom rezultat marketinških ulaganja koje smo u Rusiji pokrenuli dve godine - kaže predsednik Uprave Podravke koja je u prvoj polovini ove godine na ruskom tržištu ostvarila 70 miliona kuna prihoda. Umaci najvažniji Hrvatski izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda prošle je godine dosegao 20,9 miliona dolara, a daleko najveći iznos otpada na kategoriju “umaci i mešani začini za umake” čija je vrednost prošle godine dosegla 6,9 miliona dolara. Iz Agrokora, najvećeg hrvatskog poljoprivredno-prehrambenog koncerna u Hrvatskoj, kažu kako “do sada nisu izvozili značajnije količine na rusko tržište tako da sankcije neće imati direktnog uticaja”. U Atlantik grupi, koja u Rusiji ostvaruje 5,6 posto prihoda, ali nisu zahvaćeni sankcijama, napominju kako je, s obzirom na dnevni razvoj situacije u ovom trenutku, još uvek teško govoriti o konkretnim posledicama zaoštravanja diplomatskih i trgovinskih odnosa između EU i Rusije, iako je jasno da one neće biti beznačajne. Neretvu čeka haosRazorne posledice osetiće pre svega hrvatski proizvođači i otkupljivači mandarina, kojima je to glavno izvozno tržište. Prošle godine je na njega otišlo 40 posto ukupne proizvodnje, a ove se godine očekuje rekordan rod od 80 hiljada tona. Procenjuje se da je ukupna vrednost tržišta mandarina u Hrvatskoj oko 50 miliona eura, a otkupom se bavi 12 fabrika, pri čemu ih je sedam-osam orijentisano isključivo na rusko tržište. Izgube li ga, moraće se orijentisati na evropsko tržište, ali tu su im veliki konkurenti Španci koji proizvode skoro deset puta više i prodaju po nižim cenama. - Budu li sankcije na snazi, to će za prodaju neretvanskih mandarina značiti kolaps. U Rusiju se izvozi lakše, u rinfuzi, i to je manje zahtevno tržište od zapadnoevropskog gde je izvoz skuplji i komplikovaniji jer se mandarine moraju pakovati. Ove godine bi moralo barem 30 hiljada tona od ukupnog roda biti plasirano u Rusiju ili EU jer hrvatsko tržište, kao ni ono bivše Jugoslavije, toliku dodatnu količinu ne može podneti - objašnjava Deak. Ruske sankcije osetiće i proizvođači jabuka, kaže Frane Ivković iz Hrvatske voćarske zajednice. Kaže kako se u Rusiju izvozi oko 500 tona jabuka, zavisno od godine. Kuda s jabukama? Iako je reč o srazmerno malom udelu u ukupnoj hrvatskoj proizvodnji jabuka - koja je lane dosegnula rekordnih 120 hiljada tona, Ivković upozorava kako se izvoz jabuka u Rusiju svakako trebao povećavati zbog novih nasada koji ulaze u rodnu fazu. Poseban zamah izvozu slavonskog voća u Rusiju trebala je dati rusko-hrvatska investicija u Lipiku. Naime, splitska fabrika Frutarija, čiji su vlasnici Zlatko Matijašević i Rus Andrej Citrinović, završava tri miliona evra vrijednu hladnjaču u Lipiku. Već su za ovu godinu ugovorili otkup 5.000 tona jabuka. Neretvanski plantažeri u šoku zbog potpune zabrane uvoza - Zbog rekordnog roda upravo vadimo vize i spremamo se na moskovski sajam voća i povrća, ali ako se dogodi zabrana izvoza mandarina, nećemo ni ići - kaže Damir Deak, direktor Kor Neretve, najvećeg otkupljivača neretvanskih mandarina u 100-postotnom vlasništvu Konzuma. NJima izvoz na rusko tržište čini 10 do 15 posto prihoda.

Pročitajte još:LEONID TIBILOV: Bićemo uz Ruse i kada Rusi ne budu RusiRuska vojska ulazi u Ukrajinu kao humanitarni konvoj!?

Jednog od neretvanskih otkupljivača mandarina koji u Rusiju plasira većinu roda je u lošem raspoloženju. - Što sada reći kooperantima kojima smo celo vreme govorili kako je sve rešeno, kako su ugovori potpisani. U repromaterijal su već uložili velike iznose, a sada je pitanje koliko ćemo moći otkupiti - kaže nam sagovornik koji je želeo ostati anoniman. Procenjuje kako o mandarinama zavisi i do 10.000 ljudi kojima je to stalni ili dodatni izvor prihoda pa dodaje kako se ove godine u dolinu Neretve trebalo sliti 30 do 40 miliona evra.  Ovo miriše na tragediju - zaključuje. Upozorava da je teško u nekoliko meseci izaći na novo tržište, slaže se da je EU zahtevan kupac. - Ne možeš tamo s kamiona prodavati.  Turski proizvođači bi trebali podići spomenik Putinu - dodaje on Izvor: Jutarnji, Pravda