Pravda

Kada istekne rok trajanja hrane ili nekog drugog proizvoda, to znači da ona ne sme da se jede, odnosno da proizvod više ne sme da se koristi, i tu nema odstupanja i premišljanja, kategorično tvrde sve relevantne institucije u Srbiji koje se bave ovom problematikom. Samo mali broj proizvoda u našoj zemlji ne mora da ima istaknut rok trajanja. U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pojašnjavaju za naš portal razliku između oznaka “upotrebljivo do” i “najbolje iskoristi do”, koje se nalaze na namirnicama. - Rok trajanja, odnosno rok upotrebe je datum do kog hrana, prema preporuci proizvođača, zadržava svoja osnovna svojstva pri propisanom čuvanju i skladištenju. Prema važećem Pravilniku o deklarisanju i označavanju hrane, rok trajanja proizvoda obavezan je za većinu namirnica, a nije obavezan za vina i likerska vina, sirće, kristal šećer i još mali broj namirnica i može se označiti rečima: “najbolje upotrebiti do”. Na primer: najbolje upotrebiti do 18. maja 2015. godine ili “najbolje upotrebiti do kraja”, kada datum uključuje samo mesec i godinu ili samo godinu. Na primer: najbolje upotrebiti do kraja juna 2015. godine ili najbolje upotrebiti do kraja 2017.godine. U oba slučaja hrana može biti u prometu do datuma navedenog na deklaraciji. Ako je rok trajanja namirnice označen rečima “upotrebljivo do”, uz navođenje dana, meseca i godine, znači da se radi o hrani koja je sa mikrobiološkog stanovišta brzo kvarljiva i koja može i nakon kraćeg vremenskog perioda da predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Nakon isteka deklarisanog roka trajanja, namirnica se smatra zdravstveno neispravnom za upotrebu i ne sme se naći u slobodnoj prodaji – kaže za Telegraf Biljana Tripković specijalista sanitarne hemije u “Batutu”. Ukoliko se, ipak, takva namirnica sa isteklim rokom ipak nađe u prometu, potrošač treba da ukaže prodavcu da je istekao rok trajanja namirnice, kako bi je povukao sa rafova, a takođe ima pravo da o ovoj nepravilnosti obavesti inspekciju nadležnu za datu vrstu proizvoda (veterinarsku, fitosanitarnu, poljoprivrednu ili sanitarnu), koja će naložiti povlačenje određenog proizvoda iz prometa, ukoliko to sam prodavac ne učini. - Proizvodi sa isteklim rokom trajanja smatraju se zdravstveno nebezbednim i potrošač ih može konzumirati samo na sopstveni rizik. Ukoliko su vidljive bilo kakve promene na namirnici u smislu izgleda, mirisa, ukusa, izgleda ambalaže, nije poželjno konzumirati je ni na sopstvenu odgovornost. Neke vrste namirnica, poput kuhinjske soli, nakon isteka roka trajanja nisu štetne u smislu toksičnosti same namirnice i kao takve se mogu konzumirati kraće vreme i nakon isteka roka. Ipak, s obzirom da preko jodirane kuhinjske soli unosimo jod u organizam, koji je neophodan za rad štitne žlezde, i da po isteku roka trajanja kuhinjska so nema adekvatan fiziološki efekat jer se sadržaj joda smanjuje, nije preporučljivo konzumirati je duže vreme nakon deklarisanog roka trajanja – dodaj Tripković. Prošle godine je i britanska Food Standards Agency objavila dramatično upozorenje u kojem se tvrdi da se potrošači kockaju sa svojim zdravljem zbog neznanja o onome što jedu. Oko 40 posto potrošača jede hranu kojoj je istekao rok upotrebe, a više od dve trećine ljudi testira sigurnost proizvoda jednostavnim njuškanjem namirnica i proveravanjem njihove boje, iako su obe metode testiranja nepouzdane.

Pročitajte jošKako da sprečite nastanak kamena u žučnoj kesiKako sprečiti gojenje uzrokovano stresom?

Međutim, ako je suditi prema pisanju britanskog Daily maila, a koje je preneo tportal.hr, keks ili žitarice nakon datuma “najbolje iskoristiti do” mogu postati mekaniji, ali će njihova konzumacija i dalje biti potpuno bezopasna. Opšte pravilo glasi: stvari koje su vrlo slane (kiseli krastavci, na primer), slatke (med ili marmelada), fermentirane (kiseli kupus) ili sušene (keks) imaju vrlo malen rizik. Naime postoji pet načina kojima se ubijaju bakterije da bi namirnica bila sigurnija. Hrana može biti sačuvana u kiselim tečnostima poput octa, pa kisele krastavce možete jesti dugo nakon isteka roka istaknutog na tegli. Velike količine šećera takođe su vrlo “dugovečne”, pa su slatki namazi sigurni i nakon isteka datuma. Čak je nedavno utvrđeno da je 5.000 godina star med pronađen u Egiptu jestiv i posve bezopasan. Proces fermentacije koji se koristi u jelima poput kiselog kupusa takođe čuva hranu, kao i tradicionalne metode soljenja i sušenja mesa i ribe. Na pitanje Telegrafa ko kontroliše da li je protekao rok trajanja u Ministarstvu zdravlja kažu za Telegraf da, pored trgovca koji je dužan da vodi računa i kontroliše ispravnost namirnice koja se nalazi u radnji, Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede zadužena je za kontrolu bezbednosti hrane biljnog porekla, uključujući i alkoholna i bezalkoholna pića. Za promet hrane životinjskog porekla nadležna je Veterinarska inspekcija. - Smatra se da proizvod nije bezbedan za upotrebu nakon isteka roka upotrebe naznačenog na deklaraciji, što je predmet kontrole sanitarnih inspektpora. Prema vrsti učinjenog prekršaja, za pravno lice je propisana novčana kazna od 150.000 do 1.000.000 dinara – navode u Ministarstvu zdravlja. U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se kontrolišu mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda, prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace. - Ukoliko dođe do propusta bezbednosti hrane, odgovornost snosi onaj ko sa hranom posluje – proizvođač, uvoznik, distributer, trgovac i drugi učesnici – kažu u tom min istarstvu. Poljoprivredna inspekcija je iz prometa u 2014. godini povukla: 412 litara piva zbog isteka roka trajanja, 772 litara osvežavajućih bezalkoholnih pića, zbog isteka roka trajanja, 86.665 litara vina zbog nepropisne deklaracije, kao i 20 litara rakije. -Sporno je i 16 litara voćnog soka i nektara, oko 7.000 kilograma brašn, 71 kilogram čaja, 1.600 kilograma prerađevina od voća i čak 8.260 kilograma finih pekarskih i konditorskih proizvoda, samo su neki od povučenih proizvod sa rafova u Srbiji. Izvor: Telegraf RS