Pravda

Danas, posle osam godina, reč je o istom biračkom telu, koje ne treba potcenjivati novim ustavnim inicijativama, a pogotovo ne onim državno malignim, koje većinom dolaze iz inostranstva. Narod, koji je sebi doneo ustav, preko njega brani državu, a danas znači i to da državu samo neko drugi, a ne narod, može da razgradi. Od svih političkih učesnika na današnjoj sceni Srbije samo DSS reaguje na opasne najave za promenu Ustava. To samo znači da ćemo, ako se pitanje i formalno otvori, morati s narodom da branimo ustav, kao što smo ga, kada smo bili u vlasti, s narodom i doneli - kaže u razgovoru za Danas potpredsednik DSS Slobodan Samardžić. DSS kritikuje rezultate aktuelne Vučićeve vlade od politike na Kosovu i Metohiji i bezuslovnih evropskih integracija do ekonomije i spoljne politike. Šta DSS nudi kao alternativu Vučićevoj politici, iza koje, bez obzira na broj poslaničkih mandata, faktički stoji četvrtina biračkog tela Srbije? - Pre svega, DSS nudi domaću politiku za Srbiju, za razliku od današnjeg preovlađujućeg uticaja stranaca, to jest zapadnih sila, na zvaničnu politiku. Zajednički imenilac sunovrata Srbije od 2008. godine na svim područjima koje ste pomenuli jeste rastući uticaj SAD i EU - posebno Nemačke, na unutrašnju i spoljnu politiku Srbije. Svoj najviši nivo taj rast dostiže sa aktuelnom vladom i tako će biti sve dok ona, ili ovakva vlada, bude vodila Srbiju. Takva politika protivreči istorijskom iskustvu i zdravom razumu po kojima samo mi kao država i politički narod možemo da radimo u svoju korist, dok stranci uvek rade isključivo u svoju. Kakav odjek kritike na račun SNS očekujete među građanima, dok DSS sa naprednjacima sarađuje u vlasti u Beogradu i na opštinskom nivou? Čak i u samom DSS mnoge ne zadovoljava objašnjenja da ne treba mešati visoku državnu sa lokalnom politikom. - Osnovno pitanje je do kog nivoa vlasti dopiru političke razlike i sporovi koji nastaju na nivou državne takozvane visoke politike. DSS ima dijametralno suprotan politički program u odnosu na današnju vlast Srbije, koju sa programske i političke tačke posmatramo kao suštinski kontinuitet sa svim vladama od 2008. godine. Osnovno praktično pitanje jeste do kog nivoa vlasti je moguće sarađivati sa strankama vladajuće većine a da program i politika DSS ostanu principijelni. Moj stav je da je to lokalni i gradski nivo, ne računajući Beograd. Grad Beograd i pokrajina Vojvodina nose dovoljnu političku težinu da saradnja sa vladinim strankama u Beogradu, ili eventualno u Vojvodini, dovodi u pitanje opozicionu doslednost DSS. Zbog toga je tekuće učešće DSS-a u beogradskoj vlasti od samog početka otvoreno pitanje u stranci.

Pročitajte još:THE NATIONAL INTEREST: Za Zapad bi najbolje bilo da od Rusije pravi saveznika

Šta je Vlada Srbije odgovorila na zahtev DSS da se vlast izjasni o "institucionalnom nasilju i hapšenju Srba na KiM", kao i na Vaš raniju poziv da se Beograd odredi prema izjavama funkcionera CDU Šokenhofa? - Vlada Srbije je u ovom slučaju izabrala ćutanje. Što bi narod rekao - "nit romori nit govori". Poslednji slučajevi zastrašivanja srpskih političkih aktivista u Zubinom Potoku, na šta je DSS reagovala otvorenim pismom Vladi Srbije, veliki su izazov za ovu vladu i to se ne može prevazići na nojevski način. Takvi slučajevi, koji leže u biti albanske vlasti u pokrajini, gotovo svakodnevno negiraju izabranu politiku pune lojalnosti Briselskom sporazumu u stanju agonije Srba na Kosovu i Metohiji. Zato je sramno ćutanje vlasti povodom akata zastrašivanja i progona srpskih političkih prvaka, tim pre što vlastima stoje na raspolaganju efikasna sredstva da se to spreči. Recimo, da pokrenu bojkot rada srpskih većinskih opština, ili najave pretnju prekida briselskih pregovora... Što se Šokenhofa tiče, ako je on sa svojom funkcijicom naš glavni sagovornik sa nemačke strane, i to već godinama, mogao bi u Nemačku biti otpremljen i sa nekim pitanjem za njegove nadređene, a ne samo klimoglavim odgovorima. Pregovarati o statusuKoliko problemi sa izborom nove kosovske vlade, ipak, idu u prilog srpskoj strani, jer mnogi analitičari upozoravaju da ne treba brzati sa nastavkom političkog dijaloga i novim sporazumima u Briselu pre nego što se reši ukrajinska kriza? - Ako bismo "srpsku stranu" uzimali ozbiljno, bilo bi nam svejedno ko je na vlasti na albanskom Kosovu. Takozvani briselski dijalog morali bismo da prevedemo u pregovore o statusu Kosova, ako je nekom do dijaloga uopšte stalo. Izvor: Danas (Jelena Tasić)