Pravda

Pre dolaska u Sautempton boravili ste na probama u NJukastlu, VBA i Mančester Sitiju. Da li ste tada imali određenu želju za koji klub da potpišete? Oduvek sam želeo da odem u Sautempton, zato što mi je instinkt govorio da je to pravi potez i bilo je još 5 ili 6 Gordijevih momaka koji su takođe išli tamo. Odluka da sa 15 godina života zamenim severoistok za južnu obalu verovatno je najbolja koju sam ikada napravio u vezi fudbala. To je učinilo da odrastem, da brinem o sebi, da shvatim šta moram da uradim da bih uspeo u igri. To je jedna od najboljih stvari koje sam ikada uradio, iako je bilo veoma teško što sam veoma mlad morao da se preselim više od 300 milja od kuće. Mada iz fudbalske perspektive moram da kažem da je bilo veoma jednostavno. Čak i tokom odrastanja u NJukaslu, bio sam svestan istorije koju su “Sveci” imali u proizvodnji igrača pre mene i znao sam da ako tamo dobro nastupim da ću dobiti šansu u prvom timu. To je bio razlog što sam ih izabrao. Nakon dve godine u mlađim kategorijama Sautemptona, debitovali ste protiv Čelsija, a zatim ste samo dve nedelje kasnije postigli het-trik protiv Arsenala sa 17 godina i 240 dana i tako ste postali najmlađi strelac het-trika. Kakav je osećaj bio posle utakmice sa Arsenalom? To je bio neverovatan osećaj. Saznao sam tek tri sata pre početka utakmice da ću igrati od početka, jer Deni Valas nije bio spreman, pa nažalost moja porodica nije prisustvovala, samo moja devojka i sadašnja supruga Lajnia. To je bio poseban trenutak da debitujem, ali i postizanje het-trika je takođe bio neverovatan osećaj. Nakon turnira u Tulonu vi ste bili zvezda kao reprezentativac Engleske do 21 godine, tada su se u medijima pominjali Lids i Mančester Junajted kao vaša nova sredina. Koliko je bilo istine u tim spekulacijama? To je bilo godinu dana kasnije, nisam znao da je Lids bio zainteresovan za mene. Mančester junajted se raspitivao, ali nikada nije poslao zvaničnu ponudu tako da to nije bila opcija što se mene tiče i kada sam upoznao DŽeka Vokera i Kenija Dalgliša znao sam da želim da idem u Blekburn. 1992. godine prelazite u Blekburn i nakon dve sezone uspevate da osvojite Premijer Ligu. Kakva je atmosfera vladala u Blekburnu pre i nakon osvajanja Premijer Lige? Bilo je neverovatno biti deo te sezone. Kako se sezona približavala kraju svi smo postali veoma napeti i nervozni jer niko od nas ranije nije osvojio Ligu osim menadžera, ali kada smo je konačno osvojili to je bilo ogromno olakšanje. Mali Blekburn je savladao velike momke, neverovatno dostignuće, koje se verovatno više neće ponoviti.” Opet se Mančester Junajted pominjao ali i NJukastl 1996. godine. Šta je presudilo da potpišete ugovor sa NJukastlom? Oduvek sam sanjao da igram za klub iz rodnog grada i želio sam to da uradim dok sam bio na vrhuncu i da postignem pogodak pred Gelovgejtom. Ponovo Junajted nije ponudio cenu za mene, ali ja bih uvek izabrao NJukastl. Igranje za njih je ostvarenje mog sna iz detinjstva. Ne dobije mnogo ljudi priliku da živi svoj san. Sezonu 2002/03 NJukastl završava kao treći tim Premijer Lige. Za ulazak u Ligu Šampiona igrali ste protiv Partizana iz Beograda. Kakva je atmosfera u timu bila pred revanš meč u Engleskoj? - Trudim se da ne pamtim utakmice koje smo izgubili! Sećam se da su imali sjajne navijače. Za Englesku ste nastupali 8 godina. Koji vam je najteži meč bio u reprezentativnom dresu? Svi međunarodni mečevi su teški. Najteži poraz je definitivno Engleska protiv Nemačke u polufinalu Eura 96. Poraz na penale bio je poražavajuć. Na Evropskom Prvenstvu u Engleskoj 1996. godine bili ste najbolji strelac sa pet golova. Da je Engleska prošla Nemačku u polufinalu, da li bi mogla da postane prvak Evrope? Osećao sam da bismo uspeli, imali smo ekipu koja je napredovala tokom turnira, talentovan tim, dobru “kičmu”, imali smo zalet i podršku naroda. Zaista smo osećali da je naše vreme da ponovo osvojimo trofej za Englesku. Ali nismo imali malo više sreće koja nam je bila potrebna. Nakon završetka karijere 2006. godine, jeste li žalili za nečim u igračkoj karijeri? Nikako. Imao sam fantastičnu karijeru, bio sam kapiten reprezentacije, igrao sam za klub za koji sam navijao kao dečak i osvojio sam Premijer ligu. I dalje sam najbolji strelac Premijer lige. Makar za sada. Protiv kog defanzivnog fudbalera vam je bilo najteže da igrate? Toni Adams – bio je dobar fudbaler, ali se uvek borio za sve. Uvek si znao da se boriš sa Tonijem. Kao trener ste debitovali na klupi NJukastla protiv Čelsija porazom, i klub ste vodili na osam mečeva. Kakve planove imate na polju trenerske karijere? Voleo sam da vodim NJukastl iako nije išlo kako treba, jer nisam uspeo da ih spasem od ispadanja. Mislim da će uvek biti deo mene koji razmišlja o upravljanju, jer volim fudbal, ali stvarno volim svoj posao u medijima i pruža mi dobar život. Menadžeri su sada pod velikim nadzorom i pritiskom i nisam siguran da želim da napustim ono što imam. Vi ste prelaskom u redove NJukastla postavili transfer rekord koji je iznosio 15.000.000 funti, dok je 2013. godine Garet Bejl prešao u Real Madrid za 85.300.000 funti. Kako vi ocenjujete sve veće količine novca u fudbalu? S` obzirom na sve veće zarađivanje novca od TV prava i rasta gledanosti Premijer lige širom sveta neizbežno je da će cene transfera i plate sve više rasti. Nemam problem sa tim koliko zvezde zarađuju ili sa cenom transfera na koju oni ne utiču, tržište je određuje. Da li neka liga u budućnosti može da preotme tron Premijer Ligi kao najjačoj ligi u fudbalu? Ne mislim da Premijer Liga nužno ima najbolji kvalitet, samo je najuzbudljivija zbog snage, svaka ekipa može da izazove iznenađenje u bilo kom trenutku i mislim da to nije slučaj u drugim ligama. Ali mislim da ne možemo reći da je boljeg kvaliteta od Bundeslige ili La Lige na primer. Engleska u Brazilu nije prošla grupnu fazu. Da li možemo očekivati od Engleske visok plasman ili čak osvajanje Evropskog prvenstva u Francuskoj 2016? Engleska reprezentacija će se boriti neko vreme. Veoma malo engleskih igrača redovno igra za svoj klub ili su najbolji igrači u njemu. Odlično je za Premijer ligu što je toliko vrhunskih igrača sa strane došlo u našu ligu, ali je to imalo negativan uticaj na naš nacionalni tim i ne vidim dovoljno vrhunskih mladih igrača koji će promeni stvari za kratko vreme. Dosta fudbalera iz Srbije (Matić, Ivanović, Kolarov, Nastasić, Marković i Tadić) igra u Premijer Ligi. Kako ocenjujete srpske igrače? Očigledno je da su Matić, Ivanović i Kolarov ostavili jak utisak jer igraju za dva najjača tima u zemlji. Još je rano proceniti šta će uraditi Marković i Tadić. Za kraj. Alan Širer selektor Engleske jednog dana? Ko zna? Niko ne može odbiti da vodi svoju zemlju. Izvor: Sportski magazin Opsesija