Pravda

Štaviše, informativne kampanje sračunate na demonizaciju Rusije i u jednom i u drugom slučaju su pojave iste vrste i izazvane su, sudeći po svemu, istim razlozima, što omogućava da se iz svega izvedu neke kratkoročne prognoze. Ako se pažljivo proanalizira situacija koja je prethodila jednom i drugom događaju, uočava se veoma zanimljiv momenat – i pre pada Boinga i uoči izjave o vojnoj agresiji Rusije – evropski političari su odbijali zahteve Vašingtona da se uvedu nove antiruske sankcije.

Pročitajte još:

Lavrov: Ceo Porošenkov plan je da prorusi polože oružje i sačekaju da budu ubijeni

Italijanski sudija koji nas je oštetio završio sa prvenstvom?

U prvom slučaju, za to, u principu, nije bilo nikakvog povoda, a danas se pridodao i jedan ozbiljan faktor u vidu „brižljivo odmerenog prehrambenog embarga”, kojim je Moskva odgovorila na sankcije uvedene protiv Rusije. Podsećam, bukvalno ovih dana je komesar EU za trgovinu Karel de Guht izjavio da Zapad ne bi trebalo da uvodi nove sankcije protiv Moskve. Drugim rečima, čim bi situacija počinjala da se razvija po scenariju nepovoljnom za Kijev (čitaj: za SAD) – a u poslednje vreme su još došli uspesi ustanika na bojnom polju – prvo je bio oboren Boing, što je poslužilo kao formalni razlog za pooštravanje sankcija Rusiji i još više posvađalo Rusiju sa EU, a sada se izvodi operacija pod uslovnim nazivom „ruski padobranci napali na nezavisnu Ukrajinu”. Slučajna podudarnost? Sumnjam. I, evo: već se televizija „Dožd” (opoziciona moskovska televizija) definitivno pretvara u pres-službu ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu i Porošenka lično, a ulje na vatru otvorenih dezinformacija usklađeno dodaju komiteti vojničkih majki – organizacije koje dobijaju grantove od famoznog američkog fonda NED. A sve to sa zadovoljstvom po celom svetu šire i novinari i diplomate. Pritom se naprosto ignorišu sve, čak i očevidne činjenice koje opovrgavaju optužbe ili ih dovode u sumnju. Nikoga više ne čudi ni to što se – što je krajnje čudno – od jutra šire informacije o napadu na državu (Ukrajinu), a ta država već uveče odbija da uvede ratno stanje. Valjda zato što nema ni jednog realnog dokaza invazije oružanih snaga Rusije (koja ne bi mogla da se sakrije) osim privođenja nekoliko ruskih padobranaca koji su slučajno zalutali na teritoriju susedne države. Karakter nastupa zapadnih političara na poslednjem zasedanju Saveta bezbednosti UN – na potpuno očigledan način je pokazao da se događaji povodom Ukrajine razvijaju po istom scenariju kao što je to bilo u slučaju malezijskog putničkog aviona. Ako se ovo ima u vidu, može se pretpostaviti da sledeći korak Zapada opet može biti uvođenje novih antiruskih sankcija. O tome zašto koristim formulaciju „može biti”, a ne „biće” – malo niže. Još jedna finta, koju će narednih dana, po svemu sudeći, sigurno pokušati Vašington, oslanjajući se na formirano „javno mnjenje”, biće davanje Ukrajini statusa „osnovnog saveznika izvan NATO”, što će mu omogućiti da formalizuje svoje vojno prisustvo na teritoriji te zemlje i da ponovo, iz razumljivih razloga, satera u ćošak evropske zemlje – članice Severnoatlantske alijanse. Međutim, SAD za sve to nemaju na raspolaganju baš mnogo vremena. Kao i u slučaju sa oborenim malezijskim avionom, odsustvo dokaza i mnoštvo pitanja koja se nameću – prilično brzo će svesti na nuli i efekte te kampanje. Vašington će zato morati ili da podiže uloge ili da snosi posledice svojih tvrdnji bez pokrića. Verujem da je svima jasno kojoj od varijanti će „iza okeana” dati prednost. Međutim, može ne biti ni pooštravanja sankcija ni davanja Ukrajini onog savezničkog statusa jer se nekoliko poslednjih novosti može interpretirati kao signal zapadnim „partnerima” da je Rusija spremna da adekvatno odgovori na podizanje uloga u započetoj „geopolitičkoj igri”. Upravo o tome je reč... Kao prvo, u igru je ušao apel Vladimira Putina ustanicima Novorosije da otvore humanitarne koridore za ukrajinske vojnike kako bi mogli da se svojim kućama vrate živi i zdravi. Na prvi pogled, taj apel demonstrira samo humanost i dobronamernost ruske vlasti, o čemu se zapravo i radi. Međutim, s obzirom na korišćenu terminologiju, to može biti i svojevrsno upozorenje Zapadu: zaustavite se, inače nam neće ostati ništa drugo nego da zvanično priznamo Novorosiju. Pojavila se još i novost da su snage ODKB spremne za izvođenje mirovne operacije u Ukrajini – ako dobiju potrebnu naredbu. Ulozi su postavljeni, a koji put će izabrati SAD – dalju eskalaciju konflikta ili njegovo kupiranje – biće jasno veoma brzo, verujem – već u toku naredne nedelje. Piše: Anton HAŠĆENKO Izvor: Fakti