Pročitajte još:Kao razlog za odbijanje onlajn ili štampane potvrde navode to što do sada nisu imali takve slučajeve, ali i strah od falsifikata, mada zakon jasno reguliše tu oblast. "Ono što postoji u zakonu o dokumentu jeste da ako je dokument izvorno nastao u elektronskom obliku, on se može koristiti dalje u tom obliku", objašnjava Vladan Anastasijević iz Naleda. Ako je dokument nastao na papiru, važi samo na papiru. U praksi to znači da skenirana odnosno digitalna verzija nekog čeka ili računa, iako na sebi ima snimljen potpis i pečat, nije važeća. "Osnov svega toga jeste što nije izjednačena upotrebna vrednost elektronskog dokumenta. Uvođenjem toga svi bismo se rasteretili i ubrzali poslovanje, učinili ga efikasnijim i jeftinijim", kaže Anastasijević. Do tada, zbog neusklađene regulative tesna je arhiva Poštanske štedionice. I digitalni dokumenti moraju da se čuvaju odštampani, jer samo takve sud priznaje. A čuva se sve, od ugovora i penzionih uputnica, do čekova i računa. "Omogućeni smo kao banka da radimo skeniranje, imamo kvalifikovani elektronski potpis koji to potpisuje tamo negde u pozadini, na serveru, to se ne vidi, i vremenski žig. To su tri stvari koje daju sigurnost i za koje mislim da bi trebalo da prođu i kod suda", kaže LJiljana Sekulić iz Poštanske štedionice. Put do sigurnog, ali i opšteprihvaćenog elektronskog poslovanja nije dug, ali se kod nas prelazi puževim hodom. Potrebno je donošenje podzakonskih akata, koji se čekaju još od 2009. kada je donet Zakon o elektronskom dokumentu i promena sudske prakse. Izvor: RTS
Išćenko: Za preostale Ukrajince je najbolje da Ukrajina što pre prestane da postoji kao država
Ukrajini će najlakše biti 2025. godine. Ranije je malo toga zavisilo od nje, a sada ni njena...