BRISEL - Uvodeći nove sankcije protiv Rusije, Evropska unija nastavlja strategiju udara ne samo na rusku, već i na sopstvenu ekonomiju.
Zato ne čudi što je i ovog puta posle saopštenja o novim kaznenim merama Brisel ponovo požurio da "dospe vodu u vino", odnosno da razblaži celu stvar. Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da uprkos sankcijama, - EU namerava da sarađuje sa Rusijom u cilju iznalaženja političkog rešenja za sukob na istoku Ukrajine"Ž. Postaje sve jasnije da lideri EU posle oštrih izjava spuštaju ton da bi se opravdali pred glasačima u sopstvenim zemljama i objasne im zbog čega, u ime Evrope, uništavaju evropsku privredu. Zemlje EU nejedinstvene su u odgovoru na pitanje do koje mere mogu i treba da žrtvuju sopstevene ekonomske interese radi savezništva sa SAD i radi podrške njihovoj uveliko privatizovanoj spoljnoj politici prema evropskom kontinentu. Nove kaznene mere EU protiv Moskve uperene su protiv tri najveće ruske naftne kompanije koje su 50 odsto u državnom vlasništvu (Rosnjeft, Transnjeft i naftna sekcije Gazproma). Takođe, biće ograničen, ali ne i potpuno uskraćen njihov pristup finansijskim tržištima na Zapadu.
Pročitajte još:(VIDEO) Pogledajte kako Putin pali sveće za poginule u Novorusiji
OBAMA: Bombardovaćemo džihadiste gde god da su!
Sankcijama je obuhvaćena i roba za moguću dvostruku upotrebu - civilnu i vojnu - koja bi mogla veoma da pogodi rusko zdravstvo jer zdravstvene laboratorije u Rusiji 80 odsto zavise od isporuka sa Zapada. Ipak, sankcije EU ne spominju ruski gas, valjda zato što bez njega ne mogu mnoge zemlje članice, poput Češke i Slovačke, koje su 100 odsto zavisne od uvoza iz Rusije. Sve ovo najavljuje evropsko-rusku blisku budućnost zasnovanu na međusobnom iscrpljivanju. Izvor: Vesti onlajn
Slobodan Antonić: Kako je srpski nacionalizam srušio nadstrešnicu 
