Pravda

Prema mišljenju Lucenka, baciti se upravo sada u juriš na Donbas znači konačno iscrpsti snage. Bolje je sačekati. „Hrvati su morali da pristanu na postojanje Srpske Krajine. Tri godine nisu prosto trpeli, već razvijali ekonomiju i armiju. A zatim za nekoliko sati tenkovskog napada izbrisali su separatiste sa svoje zemlje“ – napisao je on na svom Fejsbuku. Pri tome gospodin savetnik je zaboravio da podseti na nekoliko činjenica. Nepriznata Republika Srpska Krajina je bila reakcija na rast međunacionalne napetosti, smanjenje statusa srpskog stanovništva, odbijanje da se obezbedi kulturna autonomija. Nije uzalud na suđenju protiv komandanata operacije Oluja koju je pomenuo Lucenko tužilac Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Alan Tjeger rekao da je tadašnji hrvatski lider Franjo Tuđman smatrao „Srbe rak ranom na telu Hrvatske“. Drugi momenat – zajedno sa „separatistima“ izbrisano je i 200 hiljada civila koji su morali da napuste svoje domove, stotine ljudi je nastradalo. Ipak jedna od najvećih humanitarnih katastrofa s kraja 20. veka prošla je neprimećeno. 1995. godine hrvatsku operaciju Oluja osudili su samo Beograd i Moskva. Pre nekoliko godina generale koji su komandovali operacijom oslobodio je Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju. Treba priznati da Hrvatska čini određene korake u stranu pomirenja: tako na svečanostima povodom 17. godišnjice Oluje predsednik Ivo Josipović pozvao je da se „pruži ruka srpskom narodu, da se prizna postojanje žrtava i da im se pokloni“. Ipak onaj mali procenat Srba koji su se vratili i dalje živi u Hrvatskoj u teškim uslovima. Očigledno, upravo takvu varijantu „mirovnog rešenja“ konflikta nudi savetnik predsednika Ukrajine. O ukrajinsko-balkanskim paralelama novinar Glasa Rusije razgovarao je sa direktorom Centra za evroazijska istraživanja, istoričarem Vladimirom Kornilovom. Vi ste razmatrali moguće scenarije budućeg statusa Novorosije, između ostalog bosancki, ali Jurij Lucenko je dodao, kao što vidimo, hrvatski... Koliko je on prema vašem mišljenju realan? Može li Ukrajina za tri godine da sakupi snage i da zatim priredi „blickrig“? Šta je predsedniku Porošenku na umu, to je savetniku Lucenku na jeziku. Ovakav scenario se razmatra. Bombarduju nepokorne gradove i sela na jugoistoku. I na šta pozivaju najviši državni poslenici Ukrajine stanovike ovih naselja? Ne, ne na lojalnost – na to da skupe prnje i da beže. I većina stanovnika Donbasa ide u Rusiju. Već sada ih je više nego Srba koji su pobegli iz RSK u Jugoslaviju uz prećutno odobravanje EU. Kijevske vlasti odabrale su varijantu istiskivanja svih (u ideološkom, a ne u lingvističkom smislu) Rusa u Rusiju. U suštini etničko čišćenje je već u toku. Momentalni pad Republike Srpske Krajine izazvan je ne samo uvećanom „snagom“ Hrvatske. Svoju ulogu su odigrali: zavisnost od Beograda, ali istovremeno zaoštravanje odnosa sa njim, ekonomska slabost, konačno razmirice u vladajućim krugovima RSK. Koliko u tom smislu DNR i LNR liče? Sada stiže mnogo podataka o razmiricama unutar rukovodstva DNR i LNR, svedoci smo smene odgovornih lica, što se tumači kao zavada. Ali to je svakodnevica svakog konfliktnog vremena. Uzgred, ništa manje sukobe ne vidimo ni u Kijevu. U tom smislu može se povući paralela sa bilo kojim građanskim ratom i situacija kao što je u Donbasu prati formiranje svake administrativne jedinice u svetu.

Pročitajte još:Ukrajincima preko Slavjanska stigla kolona sa 500 tenkova, raketnih bacača, kamiona…(VIDEO) Novinari ruske televizije se našli pod vatrom Ukrajinaca

U jednom od tekstova posvećenih sličnostima i razlikama situacije u Ukrajini i na Balkanu, videli smo tvrdnju da je konflikt u Hrvatskoj nosio „etno-politički“ karakter, dok se na jugoistoku Ukrajine vidi "političko-ideološki" konflikt i nema, za razliku od RSK, jasno izraženog lojalnog odnosa stanovništva (u terminologiji autora članka) prema „separatistima“... U Donbasu postoje određeni krugovi koji mogu da se uvrste u ruske nacionaliste, postoje ukrajinski nacionalisti, ali osnovna masa kao nije delila sebe na Ruse i Ukrajince, tako i ne deli, oni su stanovnici Donbasa. Ono što se dešava ne može da se objasni samo ideologijom, ovde je prisutan i lingvistički i religiozni faktor. Što se tiče odnosa, videli smo da ustanike u Donbasu dočekuju kao oslobodioce i branioce, to ističu i zapadni novinari. Da, postoji sloj stanovništva koji krivi za rat ustanike, a ne kijevsku vlast. Ali mitinzi pristalica Kijeva u istom tom Mariupolu neuporedivi su po brojnosti sa kilometarskim redovima onih koji su glasali za samostalnost Donbasa na referendumu u maju. Tako da se situacija ne razlikuje mnogo od one koja je postojala u RSK. Izvor: Glas Rusije