Pravda

Tekst dnevnika sa Menhetna objašnjava kako pre svega male zemlje poput Norveške, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata finansiraju vašingtonske institute i kupuju uticaj u Beloj kući i Kongresu. List navodi da pravni eksperti tvrde kako ove grupe, koje se predstavljaju kao akademske, u stvari treba registrovati kao strane agente, odnosno lobiste. Američka prestonica obiluje diplomatama, lobistima i advokatima koji rade za račun stranih vlada i koji su kao takvi i prijavljeni vlastima SAD. Ovo je zakonit i uobičajen vid pritiska na vladu najmoćnije zemlje sveta, ali mnogim zemljama to nije dovoljno pa upumpavaju novac u Institut „Brukings”, Centar za globalni razvoj, Centar za strateške i međunarodne studije, Atlantski savet i druge istraživačke ustanove, navodi Politika. Od 2011, oko 64 strane vlade su uplatile novac na žiro-račune 28 instituta. Reč je o grupama koje tvrde da su akademske i koje pred zvaničnicima SAD nastupaju kao objektivne organizacije „neuprljane” interesima, pa neretko njihove studije imaju veću težinu od ubeđivanja osvedočenih lobista i advokata. Ipak, stranci su im, ako se računa i novac uplaćen nekim lobistima, poslednjih godina poslali najmanje 92 miliona dolara. Centar za globalni razvoj primio je prošle godine pet miliona dolara od Norveške da bi uticao na SAD da udvostruče pomoć za inostranstvo. Ministarstvo spoljnih poslova Norveške u jednom dokumentu je istaklo da je „malim zemljama teško da dođu do moćnih političara, službenika i stručnjaka” i da je zato „finansiranje ovih grupa način” da se pristupi Vladi SAD.

Pročitajte još: Rusija sprema odgovor na sankcije EU!

Oslo je različitim grupama u poslednje četiri godine uplatilo 24 miliona dolara da bi one pisale studije o temama koje su bitne za Norvešku i zakazale sastanke između zvaničnika dve zemlje. Zaključci „nepristrasnih” studija pomenutih instituta najčešće se poklapaju sa interesima zemlje donatora, zbog čega su vlastima SAD kao naučne istine predstavljeni ciljevi Osla: ulaganje Amerike u ekologiju i američka podrška jačanju Norveške u NATO-u. Ima mišljenja da Oslo insistira na borbi protiv krčenja šuma da bi „kupilo vreme” za svoje naftne kompanije koje proizvode i prodaju prljava fosilna goriva. Istina ili ne, tek Oslo je uz pomoć donacija ubedilo SAD da u program protiv seče stabala svake godine troše oko pola milijarde dolara kao i da bivšeg norveškog premijera prihvate kao sledećeg šefa alijanse. Male zemlje bogate naftom, poput Norveške, najbolji su „klijenti” instituta u Di-Siju. Emirati su u Centar za strateške i međunarodne studije uložili više od milion dolara samo da bi došli do dozvole za izgradnju svog predstavništva u blizini Bele kuće. Katar je prošle godine namenio 14,8 miliona dolara „Brukingsu”, koji je opet otvorio svoju filijalu u ovoj zemlji. Katar i Emirati male su zemlje sa velikim američkim vojnim bazama na svojim teritorijama, ali u Vašingtonu često lobiraju za suprotne interese. Katar je podržavao Muslimansku braću, jedno vreme na vlasti u Egiptu, dok Emirati u njima vide izvor nestabilnosti. Japanci su Centru za globalni razvoj poklonili 1,1 milion evra da bi objavio studije sa zaključkom da SAD treba da se sa Japanom dogovore o sporazumu o slobodnoj trgovini.  Saradnik ovog centra je u Kongresu kao nezavisni ekspert svedočio u korist ovog ugovora. Iako u ovoj organizaciji tvrde da njihova neutralnost nije bila narušena, jedan japanski diplomata otkrio je „NJujork tajmsu” da Tokio poklanja novac institutima „jer je to investicija” sa političkim profitom. Posle svega, istraživači su „pod pritiskom da donose zaključke koji idu naruku vladi koja finansira istraživanje”, smatra „NJujork tajms”.  Od saradnika instituta očekuje se da se suzdrže od kritikovanja zemlje donatora, što znači da je vašingtonskim institutima  zavladala samocenzura. DŽozef Sandler, advokat specijalizovan za ove teme, kaže da su lobisti maskirani u naučne istraživače opasni jer „od advokatske grupe ili lobija očekujete da se ponašaju kao nečiji advokati, dok instituti imaju patinu akademske neutralnosti i objektivnosti”. Osim toga, ove grupe verovatno krše zakon o obaveznom registrovanju organizacija koje rade za strane vlade, kaže se u tekstu lista Politika. U Atlantskom savetu, specijalizovanom za međunarodne odnose, odgovaraju da instituti ne bi smeli da se igraju svojim ugledom jer je „verodostojnost naša valuta”. Ipak, zabeleženi su primeri koji govore drugačije. Finansijer blizak vladi u Ankari odustao je od donacije „Brukingsu” kada je jedan naučni saradnik kritikovao Tursku. Konačno, bivši saradnik „Brukingsa” otkriva da Katar otvoreno saopštava institutima da u zamenu za dolare očekuje samo reči hvale za vladu u Dohi, što je „bilo neprijatno za istraživače”, ali i „cena koju smo morali da platimo”. ------------------------------------------------------------------------- Smena direktorke zbog Egipta Bivša američka diplomatkinja morala je da siđe s mesta direktorke Centra za Bliski istok pri Atlantskom savetu kada je prošle godine posle vojnog puča u Egiptu i svrgavanja demokratski izabranog Muhameda Mursija urgirala u Kongresu da SAD ukinu pomoć Egiptu. Povukla se kada se glavni finansijer, sin ubijenog premijera Libana Rafika Haririja, žalio na njeno svedočenje u Senatu.