Pravda

Reč je o prekidanju saradnje u oblasti eksplatacije dubokovodne arktičke nafte, ograničavanja dostupa tržištima zapadnog kapitala i zabrani isporuka produkcije dvostruke namene nizu ruskih preduzeća odbrambeno-industrijskog kompleksa. Ne zaostaju za evropljanima ni Amerikanci. Oni takođe uvode nove sankcije protiv finansijskog, energetskog i odbrambenog sektora ruske ekonomije u nadi, kako se izrazio predsednik Obama, da će uvećati političku izolaciju Moskve.

S tačke gledišta eksperata ovakve akcije Zapada su posebno neumesne u kontekstu pregovaračkog procesa koji je započeo u Ukrajini, kada su se strane dogovorile makar o krhkom, ali ipak o primirju. Prema mišljenju predsednika Državne dume Sergeja Nariškina, inicijatori antiruskih sankcija potpuno su se odvojili od realnosti i borave u svom sopstvenom iluzornom svetu. Slične tačke gledišta pridržava se stalni predtavnik RF u EU Vladimir Čižov.

Pročitajte još: Putin: Ukrajina postala talac tuđih interesa

EU je ovom odlukom pokazala da ona živi u nekakvoj paralelnoj realnosti. Uvoditi nove sankcije i istovremeno poručivati da se do kraja septembra (tačnije za preostale dve nedelje) razrade predlozi o njihovom ukidanju, to je besmislica, čak u birokratskom smislu, da ne govorimo o političkom. EU zajedno sa prekookeanskim „prijateljima“ u roku od nekoliko meseci je izjavljivala da je njen glavni cilj deeskalacija konflikta na Jugoistoku Ukrajine i pozvala je Rusiju da učini korake u tom pravcu. Danas je ona sama iskoračila u stranu eskalacije napetosti. Evropa stimuliše kijevsku partiju rata.

Uvođenje novih sankcija EU protiv Rusije može da dovede do destabilizacije primirja uspostavljenog u Ukrajini. Toga se, na primer, plaši potpredsednik komisije Senata Francuske za međunarodne poslove, odbranu i oružane snage Iv Poco di Borgo. Evropa pravi veliku grešku, konstatovao je političar.

Pri tome sankcije neće postati kritične za uspešno vođenje ruskog biznisa. Obimi sredstava koje izdvaja država isključuju svaki uticaj promenljive zapadne političke konjukture na ekonomske pokazatelje. Govori stariji naučni saradnik Centra za evropska istraživanja Instuta za međunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka Vladimir Olenčenko.

Investicioni program odbrambenih preduzeća u Rusiji u velikoj meri orijentisan je na budžet zemlje. Što se tiče kompanija energetskog sektora, u njihovim investicionim planovima u krajnjoj liniji za ovu godinu nikakva pozajmljivanja se ne planiraju. Ali ja bih pogledao problem sa druge strane: postoji takav pojam kao što je „tržište kapitala“. Ograničenja za ruske kompanije pretpostavljaju nedostatak potražnje dela zapadnog kapitala. Ali kapital ne trpi zastoj. Znači, onaj deo koji nije tražen usmeriće se u špekulativnu sferu. I to će destabilizovati zapadnu ekonomiju. Sankcije su mač sa dve oštrice.

Posle sankcija od strane EU, Rusija može da se odluči na uzvratne mere, što će veoma otežati povratak odnosa između Moskve i Zapada na prethodni nivo. Pri tome uzvratne sankcije deluju mnogo odmerenije i preciznije, smatra politikolog, član ekspertskog saveta Instituta za socijalno-ekonomska i politička istraživanja Aleksej Zudin. Ruska linija ponašanja svodi se na to da uzvratne mere treba da koriste ruskim proizvođačima i da ne nanose štetu ruskim potrošačima. I što je najvažnije, novi talas sankcija će dovesti do mobilizacije ruskog društva, do zbijanja redova na patriotskoj osnovi. Tačnije Zapad će postići efekat direktno suprotan onom na koji je računao.