Želim da pitam naciste koji su došli na vlast posle amerikos Majdana: kako ste za tako kratko vreme uspeli, posle svih pokreta koji su bili usmereni na uzdizanje nacionalne ideje, nacionalnog duha i patriotizma, da kod mene izazovete alergiju na ukrajinsku zastavu, na himnu, na tradicionalnu ukrajinsku vezenu košulju? Kako ste uspeli da izazovete u meni, Ukrajinki do srži kostiju, mržnju prema svemu ukrajinskom? Čak ne mržnju, nego stid zbog zemlje? Piše: Irina LAŠKEVIČ
Irina LAŠKEVIČ (Foto: smatveev.ru)
Ja sam Ukrajinka bez ikakve mešavine krvi. Rodbina su mi samo Ukrajinci. Ovakve ljude kao što sam ja, Farion je nazvala „titularna nacija”. Imala sam dve bake. U kući jedne od baka na stolu je bila često čitana knjiga – stihovi Tarasa Ševčenka. Baka je sa mnom učila stihove i moram da kažem – veoma uspešno. U prvom razredu znala sam polovinu stihova iz te knjige. Učitelji su za sebe organizovali zabavu, dok traje odmor postave me na stolicu u zbornici i ja recitujem Katerinu. Recitovala sam sa tugom u glasu i izražajno. Verovatno je bilo smešno zato što su učitelji plakali od smeha. Druga baka bila je inteligentna i tiha. Stalno je vezla, tkala ćilime na razboju koji je imao stotinak godina. Za svadbu mi je poklonila vezeni peškir i tradicionalnu ukrajinsku vezenu košulju. Roditelji su bili glumci u amaterskom ukrajinskom pozorištu. Sve probe i predstave ja sam pratila iza kulisa. Od prvog razreda znala sam napamet „Kajdaševu porodicu” i „Zašto volovi riču kad su jasle pune”. Moja porodica je poštovala sve iz ukrajinske tradicije, pevali je ukrajinske pesme za sve praznike i kod kuće smo govorili samo na ukrajinskom jeziku. Završila sam ukrajinsku školu. U vreme studija bila sam u Peterburgu. Prvo sam posetila Umetničku akademiju, pogledala beleške Ševčenka, bila u sobi u kojoj je on živeo pri akademiji. O Ševčenku znam sve, barem ne manje od današnjih poznavalaca Ševčenka. Prikupljala sam svako zrno materijala. Volim ukrajinsku književnost, ništa manje od ruske. Tako su nas učili. Bilo je sramota ne čitati. Bilo je sramota ne znati dva jezika. Moja kućna biblioteka je mala, oko 300 knjiga, ali samo one koje sam čitala. Polovina knjiga je na ruskom, druga polovina na ukrajinskom jeziku. Zbog čega ja ovo detaljno pripovedam? Želim da pitam naciste koji su došli na vlast posle amerikos Majdana: kako ste za tako kratko vreme uspeli, posle svih pokreta koji su bili usmereni na uzdizanje nacionalne ideje, nacionalnog duha i patriotizma, da kod mene izazovete alergiju na ukrajinsku zastavu, na himnu, na tradicionalnu ukrajinsku vezenu košulju? Kako ste uspeli da izazovete u meni, Ukrajinki do srži kostiju, mržnju prema svemu ukrajinskom? Čak ne mržnju, nego stid zbog zemlje? Kako ste uspeli da uništite sve živo, nacionalno što je u njoj postojalo? Kako ste uspeli da za nekoliko meseci moju Ukrajinu pretvorite u naseobinu izmučenih, bespravnih, siromašnih i ozlojađenih ljudi? Ko vam je dao pravo da sudbinu zemlje rešavate na Majdanu, a ne a izborima? Ko ste vi? Skinite maske! Pravi Ukrajinac neće činiti ono što će naneti štetu njegovoj Otadžbini. Pravi Ukrajinac se neće radovati smrti hiljada civila. Gospodo, vi ste zveri, gospodo! Vas će prokleti sopstvena zemlja! Ukrajinka. Brovčenko Irina Vladimirovna (Laškevič– je muževljevo prezime. Preciziram za bolesne u glavu američke majmune).
Pročitajte još:(VIDEO) Ruska Severna flota testirala snagu u ekstremnim uslovima!EKSKLUZIVNO: Objavljen poziv na opštu mobilizaciju Srba za odlazak u Novorusiju!
Izvor:
FaktiMolimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.