Moskva, Kijev i Brisel neočekivano su se dogovorili da odlože formiranje zone slobodne trgovine između Ukrajine i EU. Eksperti gaje nade da će zdrav razum za pregovaračkim stolom prevladati.
Na trostranom ministarskom sastanku je pošlo za rukom da se dostigne kompromis: sporazum o asocijaciji se neće menjati i biće ratifikovan, ali proradiće najranije početkom 2016. godine. Evropljani su priznali da implementacija normi sporazuma može da donese ekonomske rizike. Začuđeni eksperti su osetili priliv optimizma. Šef ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev je priznao da nije očekivao takav progres. Na taj način Ukrajina, čija ekonomija balansira na ivici bankrotstva, ostala je na dobitku: evropska tržišta će ostati otvorena za ukrajinsku robu, dok sama Ukrajina može da zadrži svoje takse za evropsku robu do kraja 2015. godine. Evropska komisija namerava da produži rok važenja jednostranih trgovinskih povlastica za Ukrajinu koje čine jednostavnijim dostup njene robe na tržište EU i koji ističe 1. novembra. Rusija sa svoje strane obećava da neće uvoditi zaštitne mere protiv robe iz Ukrajine do tog roka. Da podsetimo da je aktualno rukovodstvo Ukrajine došlo na vlast u februaru na talasu narodnog nezadovoljstva zbog odbijanja predsednika zemlje Viktora Janukoviča da potpiše sporazum o asocijaciji sa EU u novembru 2013. godine. Nova vlada jasno je označila kurs na evropsku integraciju, i u junu novoizabrani predsednik Ukrajine Petar Porošenko je stavio svoj potpis pod odgovarajućim dokumentom. Ipak u poslednjih nekoliko meseci situacija u zemlji ozbiljno se promenila: na istoku Ukrajine nastavljaju se bojeva dejstva, a ekonomiji je teško da opstane bez spoljne pomoći. MMF već je prebacio dve tranše odobrene finansijske pomoći Ukrajini. Ali fond daje novac samo za «zatezanje kaiševa». U tom kontekstu otvaranje tržišta za evropsku robu u okviru zone slobodne trgovine moglo bi da postane još jedan faktor pogoršanja složene ekonomske situacije u zemlji. pri tome što će osnovni rizici posle stupanja na snagu sporazuma o asocijaciji pasti upravo na Kijev. Govori rukovodilac odeljenja za ekonomska istraživanja Evropskog instituta Ruske Akademije Nauka Anatolij Bažan.
Sporazum ima strateški značaj. On nije sračunat samo na tekuću situaciju. Ja mislim da za EU Ukrajina nije loše tržište za plasman. Ali sama Ukrajina za sada nema prednosti. Naprotiv, očekuju je veliki gubici, posebno u prvih deset godina. Naravno, kompenzaciju Ukrajina neće dobiti. Kada je to smišljeno, možda ona nije računala na takve okolnosti. Bojazan kod ruske strane izaziva pet blokova pitanja. Prvi je liberalizacija carinske tarife između Ukrajine i EU, drugi blok vezan je za tehničko regulisanje, treći za veterinarske i fitosanitarne mere, četvrti sa carinskim administriranjem i pet sa energetikom. Moskva je predlagala da se svi problemi reše, ili da se u krajnjoj liniji označi put rešavanja, kako se kaže «na obali». Sada se pojavljuje nada da su neophodnost kompromisnih rešenja počeli da shvataju i njeni strani partneri.
Pročitajte još:Armija DNR uništila minobacačko gnezdo koje je gađalo vozila OEBS(VIDEO) Pet krstarećih raketa pogodilo mete u Barencovom moru
Premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da je Moskva spremna da ispunjava sve sporazume sa EU i Ukrajinom povodom evrointegracije Kijeva sa EU, ali insistira na njihovom pravnom uobličavanju. Sporazum o odlaganju treba da bude potvrđen aktom Vrhovne Rade i Evropske komisije. U slučaju lagane implementacije, Rusija zdržava pravo da ukine režim povlašćene trgovine sa Ukrajinom. Sada je lopta na strani Brisela i Kijeva. Oni treba da potvrde da su svesni čitave mere odgovornosti za budućnost zemlje rastrzane protivrečnostima. Izvor:
Glas Rusije