Pročitajte još:Mogu jedino da vam analitički kažem da Beogradu nije u interesu eskalacija nacionalističkih konflikata u BiH. Da li se slažete s tezom da se Srbija nametnula kao novi lider regije nakon nedavnog sastanka premijera s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel? Zašto se to dogodilo? I zašto je Nemačka zainteresovana da bude evropski lider prema zapadnom Balkanu? Zašto je Angela Merkel sazvala premijere u Berlin? - Ne slažem se. Pre bih rekao da konferencija i uloga koja je bila namenjena albanskom premijeru Ediju Rami dovela do kraja hrvatsko-srpske borbe oko nekog virtualnog regionalnog. I Srbija, ali i Hrvatska u sadašnjosti su suočene s ogromnim strukturalnim političkim i ekonomskim problemima na unutrašnjem planu, a i dalje nose teret iz nedavne prošlosti, pa ni jednoj ni drugoj ne koristi ta priča. Čini mi se da smo s konferencijom ušli u jednu fazu u kojoj ćemo manje pričati o regionalnom liderstvu, a više o regionalnoj saradnji. Nemačka nije svesno izabrala ulogu evropskog lidera, ona je silom prilika najjača ekonomska zemlja EU, a na Kosovu je pre tri godine kroz konflikt na severu zemlje bila uvučena u vodeću ulogu u rešavanju konflikta Srbije i Kosova. A s odgovornošću rastu i obaveze, što mislim da je dobro i za regiju i za politiku Evropske unije u regiji. Koje su veze između ukrajinske krize i zapadnog Balkana? Može li Republika Srpska biti novi Krim i kako to da se zaustavi? - Rusija je godinama nastojala da iskoristi vakuume koje su Evropska unija i SAD stvorili u regiji, najviše zbog slabosti zapadne politike. Neočekivanim konfliktom između Zapada i Rusije raste potencijalni rizik u regiji. Nezavisnost RS-a nije moguća, ni u bliskoj ni u nekoj daljoj budućnosti - treba samo da se podetimo da je i u slučaju Kosova čak “otac srpskog nacionalizma” Dobrica Ćosić pre smrti priznao kraj takvih priča. Ali je zato dugogodišnja politika u BiH koja počiva na takvoj nemogućoj politici potencijalno opasna i autodestruktivna. Je li moguće da je Dodik imao rusku podršku za secesijske ideje kako bi se otvorilo novo krizno žarište? - Opet spekulacija - u trenutku aneksije Krima nismo videli da Putin ide na veliku eskalaciju, on konfliktu pristupa vrlo dozirano. Uz to, zašto bi počeo u RS-u, a ne, recimo, u Moldaviji ili Gruziji? Bosni i Hercegovini predstoje izbori. Što će oni doneti? Kako BiH može da se izvuče iz situacije da bude “zemlja slučaj”? - U BiH političke elite su nakon poslednjih izbora ušle u jednu potpuno iracionalnu političku dinamiku u kojoj su se praktično svi politički, stranački akteri najmanje dva do tri puta diskreditovali. Zato je pred biračima nemoguć izbor pa je teško predvideti ishod. Izvor: Blic
Putin dao podršku Dodiku za otcepljenje Republike Srpske?
U regionalnoj javnosti je privukla pažnju vaša izjava da je Milorad Dodik pripremao odcepljenje Republike Srpske, ali da je to srpski premijer Aleksandar Vučić spriječio. - Sve što znamo o tome mi smo objavili, dakle da je prema zapadnim diplomatskim izvorima u kontekstu ruske aneksije Krima predsednik RS-a Dodik kontaktirao s premijerom Vučićem tražeći njegovu podršku za preduzimanje konkretnih koraka ka secesiji Republike Srpske, da je Dodik insistirao da ima rusku podršku za taj poduhvat i da je Vučić to odbio da podrži, pa je sve ostalo na tome.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
PORUKE IZ KAZANJA: Multipolarnost je jedino rešenje...
Ćeranić: Glavne zapadne ambasade prate svaki Dodikov uzdah, a o zločinu u ime Alaha – preko volje
Problemi sa logikom, ili Kako je Rusija zatvorila benzinsku pumpu
U Kazanju je završen sastanak zemalja-članica BRIKS-a. Neki od rezultata.
VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ - BOGOSLUŽBENA REFORMA: Šta je učio patrijarh Pavle ( KNJIGA NA POKLON )
Već decenijama u Pravoslavnoj Crkvi traju pokušaji reforme bogosluženja.