Pravda

U jeku rastući berzanskih spekulacija da bi Ukrajina uskoro mogla da bankrotira „kao Grčka”, Gontareva je ipak priznala da će privreda te zemlje do kraja godine zabeležiti drastičan pad od „minus devet možda i celih minus 10 odsto”. MMF je inače proletos – pre dogovora o kreditu pomoći teškom 17 milijardi dolara – prognozirao negativni rast ukrajinske privrede od 6,5 odsto. „Drastično pogoršanje ekonomske situacije u Ukrajini će možda iziskivati manju preraspodelu namirivanja duga. Ne verujemo da će biti neophodno ozbiljno restrukturiranje”, izjavila je Gontareva uz najavu da će ukrajinski izvoz u Rusiju do kraja 2014. godine opasti za 35 odsto. Neobrazloženi optimizam Gontareve juče nije ostavio utisak na međunarodne berze. Najava predsednika Ukrajine Petra Porošenka da bi armijski troškovi do kraja 2014. mogli da porastu za još tri milijarde dolara, drastičan pad industrijske proizvodnje na godišnjem nivou u oblasti Luganska (56 odsto) i Donjecku (29 odsto), devalvacija grivne od 40 odsto u ovoj godini... deo su faktora iza predviđanja u londonskom Sitiju da će Ukrajina bankrotirati – najkasnije u novembru 2015.

Pročitajte još: Merkel: Putine, povuci trupe iz Ukrajine!

Odakle će režim u Kijevu namiriti novac za dodatne armijske troškove? Da li iz najavljene sledeće tranše kredita MMF-a? Kako će Kijev sprovesti reforme zahtevane od MMF-a koje podrazumevaju povećanje cene prirodnog gasa i grejanja potrošačima za 56, to jest 40 odsto u ovoj godini (i dalja poskupljenja do 2017. godine), nove poreze i pad izdvajanja sa socijalno najugroženije? Ove nedoumice, a i drastičan pad deviznih rezervi Ukrajine i skok spoljnog duga ovog proleća na preko 140 milijardi dolara... povećavaju, po oceni berzi, mogućnost skorog bankrota Ukrajine. „MMF pokušava da nametne Ukrajini ekonomski recept za geopolitički problem”, upozorava agencija Blumberg. U međuvremenu, licitiranje datuma mogućeg ukrajinskog bankrota izvedeno je upoređivanjem sa slučajem „Grčka”. Naime, zvanična Atina objavila je u proleće 2012. godine bankrot samo nekoliko sedmica uoči datuma prispeća naplate stranih vlasnika grčkih hartija od vrednosti za koje u državnoj kasi nije bilo para. U slučaju Ukrajine, zvanični Kijev 20. decembra 2015. godine treba da isplati prispele obaveze po državnim obveznicama koje je svojevremeno prodao Rusiji uz vrlo preciznu klauzulu namirivanja tog duga u zavisnosti od pada privrednog rasta (iznad šest odsto). Istovremeno Kristin Lagard, izvršni direktor MMF-a, u vikend intervjuu „Fajnenšel tajmsu” ocenjuje da je „situacija u Ukrajini i Rusiji veoma interesantna”. „Nadam se da Ukrajina neće morati da restrukturira dugove. Očekujem da ekonomske integracije i međuzavisnost mogu da spreče rast izolacionizma i teritorijalni nacionalizam”, veruje Lagardova.